Papa Franja u Rimu se kroz suze pomolio za prekid krvoprolića u Ukrajini i prosledio u Moskvu predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona za mirovne pregovore, ali teško da će se ta nadanja ostvariti. U tom trenutku Vladimir Putin bio je u obilasku zavoda u Tuli, velikom centru namenske industrije s tradicijom dugom četiri veka kako bi se uverio da će vojska biti opremljena oružjem i opremom za nastavak sukoba.
Papina inicijativa samo je podsetila rusku javnost na anegdotu s Teheranske konferencije 1943. godine kada je Vinston Čerčil tražio da se u rešenju “poljskog pitanja” uzme u obzir i mišljenje Vatikana. Josif Visarionovič Staljin naglo je prekinuo britanskog premijera i podsmešljivo pitao: “A koliko divizija ima papa rimski?”
Vladimir Putin kaže da se svakodnevno sreće s generalima i predstavnicima odbrambene industrije. A sastanak koji je otkrio njegove planove održao je na proširenom kolegijumu Ministarstava odbrane.
Što pre to bolje
Iz nekog razloga, zapadni mediji bespotrebno su tumačili ono što je Putin na kolegijumu direktno rekao, a to je da će voditi rat do pobede, ne žaleći sredstva, kako bi ga završio “što pre to bolje”. I dok su analitičari nagađali da li će Moskva nastaviti borbe ili tražiti mir, Bela kuća je ocenila da Putin ne želi pregovore. Računica Kremlja je prosta: pregovori će samo omogućiti Zapadu da pošalje Kijevu još oružja i maksimalno otegne rat kako bi iscrpeo Rusiju. To su zaključili i kineski izvori, ali je na isto ukazao i Putin rečima da je sukob s NATO na teritoriji Ukrajine bio neizbežan, jer je prethodnih osam godina kijevski režim naoružavan uprkos nastojanju Moskve da se kriza reši kroz mirovne sporazume u Minsku.
– Zato je bilo bolje da počnemo sada – zaključio je Putin.
On je vojnom rukovodstvu rekao da će dobiti sve što zatraže, da za to ima sredstava bez štete za druge industrijske grane i da im je cela Rusija na usluzi. Putin je rekao i da Rusija troši i nadoknađuje ratne rezerve, ali da će Kijev uskoro ostati bez svojih zaliha.
Namenska u tri smene
– Neću navoditi brojke, na primer, koliko granata trošimo dnevno. Razlika je u tome što se ukrajinska namenska industrija stmoglavo približava nuli. Od njihove sopstvene baze uskoro ništa neće ostati, dok naša brzo raste – rekao je Putin ono čega je stanovništvo u Rusiji uglavnom svesno, budući da su fabrike naoružanja primile nove zaposlene rade u tri smene, a u namensku su prešli i zavodi koji su se bavili civilnim programom.
Međutim, ruski predsednik je dodao da zalihe zemalja NATO nisu iscrpljene jer u Ukrajinu dostavljaju uglavnom sovjetsko oružje iz magacina bivših članica Varšavskog ugovora. Ruska armija uništila je ono čim je Ukrajina raspolagala početkom rata, a sada je pri kraju i to staro sovjetsko oružje koje dostavlja Zapad.
Visoko poverenje
Povodom tempa operacije na Ukrajini, ruski predsednik je ocenio da bi intenziviranje borbenih dejstava izazvalo neopravdane gubitke. Prema istraživanju javnog mnjenja agencije VCIOM, Putinu veruje 78,1 odsto Rusa, a njegove poteze odobrava 74,3 odsto ispitanih.
U stroju 1,8 miliona
Ministar odbrane Sergej Šojgu obelodanio je da je za ispunjenje zadataka u narednoj godini potrebno brojnost oružanih snaga dovesti do 1,5 miliona ljudi, od toga 695.000 profesionalnih vojnika (sve bez 315 hiljada mobilisanih).
Ono što je Šojgu dalje naveo izučavaće generali NATO jer je reč o krupnoj reorganizaciji ruske vojske koja se ne odnosi na Ukrajinu. Naime, u Rusiji postoje četiri vojna okruga: Zapadni, Južni, Centralni (Sinbr), Istočni (pacifički) i Severna flota (arktički). Sada će Zapadni biti podeljen na Moskovski i Lenjingradski, koji će biti okrenut prema Finskoj i Švedskoj, s obzirom na proces pristupanja ove dve zemlje NATO-u.
Začudo, Šojgu je javno ušao u “sitna crevca” i objasnio izmene u strukturi nižih formacija.
– Svaka armija mora da raspolaže mešanom (lovačko-bombarderskom) divizijom i brigadom sa do 100 borbenih helikoptera.
– Biće formirane tri nove divizije Ratnog vazduhoplovstva, uz osam pukova teških bombardera, jedan lovački puk i šest brigada jurišnih aviona.
– Pet morsko-desantnih brigada Obalske vojske flote biće uvećane na nivo divizije.
– Vazdušno-desantne snage dobiće dve nove divizije.
– Na strateškim pravcima biće formirano pet novih artiljerijskih divizija i posebne brigade velikog dometa i kalibra.
– Tri posebne divizije biće formirane u pripojenim ukrajinskim oblastima, ali i ceo korpus u Kareliji, duž finske granice.
– Osnivaju se tri nova remontna zavoda.
Zapad nemoćan pred sarmatima
Na Kolegijumu Ministarstva odbrane otkriveno je da je ove godine u upotrebu ušla nuklearna podmornica četvrte generacije “Generalisimus Suvorov” s balističkim raketama bulava. Počelo je razmeštanje interkontinentalnih raketa sarmat, od kojih svaka nosi po 10 hiperzvučnih atomskih kompleksa avangard. Ovim će biti zamenjene rakete iz vremena Hladnog rata, a nuklearnim silama se pridružuju i novi obrasci bombardera TU-60 M.
Šojgu je referisao da novo oružje sada čini 91 odsto strateških nuklearnih sila, a da su borbene mogućnosti armije ove godine uvećane za 13 procenata. On je najavio da u januaru u borbenu službu stupa i fregata “Admiral Gorškov” s hiperzvučnim raketama cirkon.
Kao što su “Vesti” pisale, Rusija je prethodnih godina veća sredstva potrošila na razvoj hiperzvučnog nego konvencionalnog oružja. To je bio glavni faktor odvraćanja NATO od mogućnosti da se direktno umeša u ukrajinski sukob. Ove rakete koje mogu da nose nuklearne bojeve glave i često menjaju pravac Zapad nema čime da ih obori, a barem u dogledno vreme neće imati projektile iste brzine. Da sve bude još gore po Zapad, Kina i Indija su već usvojile hiperzvučnu tehnologiju. Ima naznaka da hiperzvučnim projektilima raspolaže i Iran, što ukazuje na prenos ruske vojne tehnologije konkurentima Zapada.
