“Sile koje oblikuju svet i građanske ratove su poslovne snage koje teže da u svemu vide veliku poslovnu priliku”, smatra profesor Ali Kadri sa Univerziteta Singapuru koji je bio učesnik konferencije o paralelnom izučavanju grđanskih ratova u Libanu, Jugoslaviji i Siriji, održanoj u Beogradu.
Predavači sa svetskih univerziteta su razmenili mišljenja a neki od njih su gostovali u Jutarnjem programu RTS-a gde su izneli svoje stavove o građanskim ratovima.
Hidemicu Kuroki sa Tokijskog univerziteta za međunarodne studije rekao je da građanski ratovi imaju mnogo sličnosti. Kako kaže, rat obično počinje sitnim događajem, ljudi ne očekuju da će krenuti toliko loše ali onda stvari eskaliraju i dolazi do mnogih nasilnih događaja.
Kuroki dodaje da se potom strane sile umešaju, intervenišu i to prolazi kroz različite faze.
Tecuja Sahara sa Meiđi univerziteta navodi da je među saveznicima došlo do promene mišljenja i da ne može svaka zemlja da priušti rat.
Podseća na nedavnu izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je rekao da, iako su SAD važan saveznik, nisu svi američki neprijatelji i francuski neprijatelji i da se takva politika ne može nastaviti.
Sahara veruje da će možda i neke druge zemlje slediti takav primer.
Ali Kadri sa Univerziteta u Singapuru dodaje i da građanski ratovi imaju sličnosti u razaranju i obnovi. Dodaje da su sami ratovi, kao i ponovna izgradnja, profitabilni poslovi koji traju.
Poručuje i da je važno da li će rekonstrukcija posle rata biti obavljena u interesu ljudi koji su bili podvrgnuti ratu ili u interesu finansijskih institucija.
Kaže da u Libanu i dalje nema struje u celoj zemlji kao i da vodovodna mreža ne funkcioniše najbolje.
Prema njegovim rečima, sile koje oblikuju svet i građanske ratove su poslovne snage koje teže da u svemu vide veliku poslovnu priliku.
Govoreći o radikalnom islamizmu kao pretnji, profesor Kadri je naveo da svi smatraju da to destabilizuje svet ali ponavlja da od ratova proftira finansijski sektor.
Kaže da, kad godi velikom biznisu treba da se proširi, on ima interes da stvori rat. Navodi i da je rat veći posao nego nafta.
Kada je reč o etničkim podelama kao činiocima rata, profesor Kuroki kaže da postoje sile koje promovišu tu vrstu ratova i da se moraju izbeći razaranja i tragedije.
Prema stanovištu profesora Sahare, ratovi u Libanu, Siriji i Jugoslaviji imaju slično istorijsko nasleđe jer su te zemlje bile deo velike mediteranske civilizacije, deo Rimskog carstva i deo Otomanskog carstva.
