Ova visprena i pismena srpska seljanka, koja je 1906. godine ostala bez muža Pera, ne samo da se brinula o brojnoj familiji nego je preko uvek nemirne granice između Bosne i Hercegovine i Srbije, čija je granična linija prolazila na stotinak metara od njene kuće, prevodila sve one koji su je za pomoć zamolili.
Legende o podviguO babi Višnji i njenim podvizima malo se pisalo jedino su narodom kolale priče o njoj. U knjizi "Višegrad i okolica" Aziza Resulbegovića piše "da je poznata baba Višnja koja je prenosila poverenička pisma i dodavala ih ljudima Narodne odbrane". Jelisije Novaković u knjizi ‘Višegradska Župa i Borička visoravan" piše da je ‘život austrijskim vlastima zagorčavala poznata, hrabra i lukava žena Višnja Mosić iz Dubova". |
Austrougarske vlasti u predvečerje Prvog svetskog rata pojačale su kontrolu granice između sela Dubova u BiH i Zaovina u Srbiji, ali to nije smetalo ovoj seljanki da pomaže ljudima da tajnim prolazima pređu graničnu liniju.
Praunuk bake Višnje Drago Mosić priča da je tako upoznala i nekoliko pripadnika organizacije Mlada Bosna, koji su ove prelaze koristili da iz Srbije pređu u Bosnu i obratno.
– Ona je preko granice prenosila poruke između Mlade Bosne i Narodne odbrane u Srbiji. Pisma je krila u pletenice, stavljala ih pod jezik, glumila je zubobolju ili da je gluvonema ili uplitala u runo ovaca koje je čuvala na pašnjacima. Ponekad je za svoju misiju koristila i kćerku Cvijetu koja je u pletenicama prenosila pisma preko granice – priča Mosić.
Mosić kaže da su seljaci iz Dubova upoznali i te mladiće koji su, kako su govorili, bili golobradi, građanski obučeni, puni ideala i mladalačkih snova.
– Svi u mojoj familiji znaju da je baka Višnja na granici između Gornjeg Dubova i Zaovina kroz mesto Mihailov krst prevela crnomanjastog mladića za koga je saznala da se zove Gavrilo Princip – kaže Mosić opovrgavajući tvrdnje da je atentator na austrougarskog princa Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine prešao Drinu na nekom drugom mestu dolazeći iz Srbije u Bosnu.
On objašnjava da je Višnja kao beleg na ruci imala svezanu belu maramicu kako bi je Princip sa drugovima poznao i da je kroz šikaru na granici išla ispred njih stotinak metara, a onda samo skrenula sa puta i nestala u šljiviku.
Nakon atentata u Sarajevu neko je odao baku Višnju. Ubrzo je vlast hapsi i dve godine sa mladobosancima tamnuje u Sarajevu. Odatle je prebacuju u Beč gde ju je iz kazamata spasao neki lekar Jevrejin koji joj je savetovao da glumi psihički poremećenu osobu. Austrougarske vlasti su hapsile i Višnjinog brata Milisava.
Posle rata sa zaslužnim srpskim junacima, baka Višnja je pozvana u Beograd na prijem kod kralja Petra. Saznavši za njeno siromaštvo, kralj je pitao kako može da joj pomogne. Ona je zatražila da joj naprave kuću, jer joj se brvnara skoro srušila. Kralj Petar je naredio da se Višnji izgradi kuća i dodeli dobrovoljačka zemlja.
– Ali vreme je prolazilo, a niti je kuća građena ni zemlja dodeljena. Baka stavi koru hleba u torbu šarenicu, pa pešice put Bajine Bašte. Iz pošte nazove kraljev dvor i objasni da njegovo obećanje nije ispunjeno – ispričao je Mosić.
Iz Vlade u Beogradu objasniše da su na ime kupovine zemlje za Višnju i gradnju kuće opštini Višegrad uplatili 200.000 tadašnjih dinara. Pokrene se i istraga i utvrdi da je to u opštini potrošeno. Onda opštinari sakupe nekako 2.000 dinara, organizuju akciju, izgrade Višnji kuću i predaju joj tapije za zemlju. Kuća, koja je završena tek 1932. godne, bila je najlepša u selu. Višnja Mosić umrla je u novoj kući u Dubovu 13. novembra 1937. godine.
– Kada je NDH zavladala Višegradom ustaše krenuše da nađu neprijatelja broj jedan, baku Višnju jer nisu znali da je umrla. Upadnu u selo, ali je njen sin na spomeniku izbrisao ime tako da ni grob nisu uspeli oskrnaviti – dodaje Mosić.
Na stogodišnjicu obeležavanja početka Prvog svetskog rata hroničari iz Višegrada Aleksandar Savić i Slavko Heleta objavili su u medijima opširan članak o ovoj hrabroj ženi. Zanimljivo je da u Srbiji i opštini Bajina Bašta nema publikacija o Višnji Mosić.
