"Slabi izgledi na tržištu rada guše potražnju, a mnogi od mehanizama trenutnog rasta su samo privremeni", ukazala je EK.
Razlike u konkurentnosti pojedinih članova zone evra, na primer, između Nemačke i zadužene Grčke ili Španije su se tokom krize još više produbile.
Posledica toga je rast budžetskih deficita i dugova, pri čemu je u nekim zemljama situacija znatno gora nego u ostatku bloka.
Zemljama koje su izgubile konkurentnost su hitno potrebne strukturne reforme, posebno Grčkoj. Članice zone evra i Međunarodni monetarni fond već su Atini ponudile finansijsku pomoć u slučaju potrebe.
EK smatra da bi zemlje zone evra trebalo da dodatno ojačaju privrednu saradnju, kako bi sprečile dalje produbljivanje neravnoteže u okviru bloka, preneo je Rojters.
"Kriza je istakla potrebu reformi u zoni evra i poboljšanja saradnje među zemljama članicama. Usklađena i ambiciozna politička reakcija olakšaće neizbežan proces smanjenja razlika, a takođe će podići dugoročne izglede zone evra", navela je komisija u izveštaju.
