Usled takmičenja za uticaj u svetu i posle letošnjih događanja oko Tajvana i previranja oko Ukrajine, i SAD i Kina povećale su izdvajanja za vojsku za ovu godinu.
Nakon što je u decembru Pentagonu odobrena izdašnija svota novca, i iz Pekinga je u nedelju stigla vest da će kineski odbrambeni budžet biti veći za oko sedam odsto, pa bi u ovoj godini trebalo da iznosi 224 milijarde dolara, javlja AP.
Američki Kongres je za odbranu odobrio 858 milijardi dolara u 2023, što je povećanje od oko osam odsto u odnosu na 2022.
Američka i kineska vojska su dve najveće armije na svetu. I u Vašingtonu i u Pekingu odobrili su više para za vojsku i pored toga što se njihove privrede još oporavljaju posle epidemije virusa korona.
Vlada predsednika Si Đinpinga saglasila se s povećanjem vojnog budžeta, iako je rast kineske ekonomije prošle godine bio najmanji u poslednje četiri decenije. Kineska privreda je 2022. porasla za tri odsto, dok je pre pandemije ostvarivan rast bruto društvenog proizvoda od oko osam procenata, a 2007. čak 14 odsto. Sijeva vlada najavljuje da će domaća privreda ostvariti rast od pet odsto u 2023, dok Međunarodni monetarni fond prognozira da će kineska ekonomija u ovoj dekadi rasti po stopi od oko četiri odsto.
Američka ekonomija je prošle godine porasla za nešto više od dva odsto. Novac koji američka armija dobija ne može se porediti ni sa jednim drugim vojnim budžetom na svetu. Pentagon troši više para nego sledećih nekoliko najvećih armija zajedno (prema nekim izvorima više nego sedam, a prema nekim više nego sledećih devet armija zajedno). Samo na pomoć Ukrajini Amerika je prošle godine potrošila 90 milijardi dolara, što je više od ruskog vojnog budžeta. Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (poznatom kao Sipri), ruski vojni budžet iznosi oko 65 milijardi dolara, mada se pominje povećanje na 85 milijardi.
U Vašingtonu procenjuju da su stvarna kineska izdvajanja za armiju možda dvaput veća od prijavljenih. Kako pokazuju Siprijevi podaci, Kina za odbranu troši oko 293 milijarde dolara.
Rivalstvo s velikim silama zauzelo je središnje mesto u poslednjim odbrambenim doktrinama u SAD, pa u Vašingtonu pomno prate napredak kineske vojske. Kina ima najveću pešadiju i najveću mornaricu na planeti, najveći broj aviona u Indopacifiku i nastavlja da razvija armiju, uključujući nuklearno oružje. Nešto od toga pokazala je u avgustu, kad je izvodila vojne vežbe u blizini Tajvana. Manevri su bili odgovor na to što je tadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi posetila Tajpej uprkos kineskom negodovanju. Dok Sijeva vlada ponavlja da je ta teritorija deo Kine, Vašington priznaje kineski suverenitet, ali i održava najbliže veze s Tajvanom, kojem prodaje i oružje.
Vašington se decenijama nije jasno određivao prema Tajvanu jer je vodio politiku poznatu kao “strateška dvosmislenost”. Predsednik Džozef Bajden je to donekle izmenio, jer je više puta isticao da bi poslao vojsku da brani Tajvan u slučaju kineskog napada. To pitanje dospelo je u centar pažnje s ruskom invazijom na Ukrajinu, a američki general Majk Minihan predviđa da će SAD i Kina 2025. ući u rat zbog Tajvana. Posle izbijanja rata u Ukrajini i kineskih manevara, Tajpej je uvećao narudžbine naoružanja iz Amerike.
Kinesko-američki odnosi pogoršali su se i zbog nedavne špijunske afere kad je Amerika iznad svoje teritorije primetila kineski balon, koji je potom i uništila. Dok je Bajdenova administracija upućivala na izviđačku misiju, iz Pekinga su odgovarali da je reč o meteorološkoj letelici. Američki državni sekretar Entoni Blinken u februaru je izjavio da Sijeva vlada razmišlja da Rusiju snabde oružjem za rat u Ukrajini, što je Kina poricala, ali što je postalo nova tačka sporenja između dve najveće svetske sile.
