Jagorčevina je među prvim biljkama koje počinju da cvetaju u proleće.
Jaglac ili jagorčevina je biljna vrsta koja je rasprostranjena kako u južnoj tako i u zapadnoj Evropi, kao i na području jugozapadne Azije i severozapadne Afrike.
Jagorčevina se veoma lako uzgaja, pa se često može videti u rano proleće u baštama i na balkonima. Odgovaraju joj niske temperature i izuzetno je otporna na hladnu zimu, a to samo znači da je tokom leta treba zaštiti od jarkog sunca.
Lekovita svojstva jagorčevine
Od lekovitih materija jagorčevina sadrži: natrijum, kalcijum, saponin, primaverin, primulaverin, a u samom cvetu flavonoide. List sadrži mnogo vitamina C, te karoten, kristalizovane jaglačne kiseline.
Jagorčevina nije dovoljno iskorišćena, iako je veoma vredna lekovita biljka. Ima dugu istoriju upotrebe kao lek, te je naročito korišćena u lečenju stanja koji uključuju spazme, paralize, kao analgetik i antipiretik.
Kako ova biljka sadrži saponine, a oni deluju kao ekspektoransi, kao i salicilate koji su glavni sastojak aspirina, ona deluje i na smirenje upale, te protiv groznice. Lek ne bi trebalo propisivati trudnicama, bolesnicima koji su osetljivi na aspirin kao ni onim bolesnicima koji uzimaju antikoagulativne lekove.
Većina nas je, i to po preporuci lekara, bar jednom u terapiji koristila čaj ili sirup od jagorčevine. Naime, ona je najpoznatija kao prirodni ekspektorans, odnosno lek za iskašljavanje, jer razređuje sekret iz pluća i grla i olakšava njegovo izbacivanje iz organizma. Najčešče služi za izradu pomoćnih lekovitih sredstava za lečenje disajnih puteva, posebno kod dece. Pored blagotvornog dejstva na respiratorne organe, jagorčevina ulazi u sastav različitih biljnih mešavina koje se koriste kod nervne uznemirenosti, nesanice, migrene, slabosti srca, cirkulacije krvi.
U narodnoj medicini jagorčevina zauzima značajno mesto
Kod upotrebe jagorčevine postoje i izvesna ograničenja, jer su u retkim slučajevima moguće alergijske reakcije ili tegobe organa za varenje. Takođe, trudnicama i dojiljama se ne preporučuju preparati na bazi ove biljke, zbog sadržaja saponina, koji može izazvati neželjena dejstava.
U prirodi jagorčevina raste na livadama, proplancima i šumama, od marta do maja, ali je zbog ljudskog nemara – prekomernog i nepravilnog branja, znatno proređena i može da se nađe veoma malo njenih prirodnih staništa. Međutim, danas se jagorčevina uzgaja kao hortikulturna biljka, sa više stotina „pripitomljenih“ vrsta, varijeteta i hibrida, koji se razlikuju po boji, obliku i periodima cvetanja.
