Ponovno uvođenje smrtne kazne u Srbiji podržalo bi 58 odsto građana, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni povodom 10. oktobra, Svetskog i Evropskog dana protiv smrtne kazne.
Udruženje građana “Srbija protiv smrtne kazne”, član Svetske koalicije koja se zalaže se ukidanje te kazne u zemljama u čijim zakonima ona i dalje postoji, svakog 10. oktobra objavljuje rezultate istraživanja o raspoloženju građana Srbije o tome da li bi za počinioce najtežih krivičnih dela trebalo ponovo uvesti ovakav vid kažnjavanja.
Ove godine 58 odsto građana izjasnilo se za, protiv je 25 procenata, dok je neodlučno 17 odsto, preneo je “Dojče vele”.
To predstavlja blagi porast u odnosu na prošlu godinu, kada je 56 odsto građana Srbije bilo za uvođenje ove kazne, protiv je bilo 24, a uzdržano 20 odsto ispitanika.
Rezultati objavljeni danas pokazuju da je među pristalicama Srpske napredne stranke (SNS) 65 odsto onih koji bi podržali takvu promenu krivičnog zakonika, da je neodlučnih 16, dok je protiv 20 odsto.
Među onima koji su bliski pokretu Dveri i Demokratskoj stranci Srbije, 80 odsto je za, 12 je neodlučno, a 9 je protiv.
Najveći deo pristalica politike Srpske radikalne stranke (SRS), njih 88 odsto, je za takav vid kažnjavanja najtežih krivičnih dela, dok je samo 12 procenata protiv.
Od 2007. gotovo svake godine rastao je broj građana u Srbiji koji su za ponovno uvođenje smrtne kazne – pre 12 godina takvu promenu krivičnog zakona podržavalo je nešto više od 30 odsto građana, a ove godine taj procenat se popeo na 58 procenata.
Podrška građana Srbije uvođenju smrtne kazne asocira na entuzijazam kojim je 160.000 njih podržalo inicijativu fondacije “Tijana Jurić” da se donese tzv. “Tijanin zakon”, kojim se predviđa da se kazna zatvora od 30 do 40 godina zameni doživotnim zatvorom, i da oni koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica nemaju pravo na otpust posle 27 godina.
Ta fondacija pokrenula je inicijativu nakon što je silovana i ubijena maloletna devojka.
Zakon je donet u Skupštini Srbije u maju ove godine, iako prethodno o tome nije bilo javne rasprave.
Poslednje kazne na smrt u Srbiji izrečene su krajem 20. veka, a poslednja je izvršena 1992. u Somboru.
Od 1804. godine do tada, u Srbiji i Jugoslaviji je više od 7.000 osoba osuđeno na smrt, ali nema preciznih podataka koliko je tih kazni izvršeno.
Smrtna kazna je definitivno izbrisana iz krivičnog zakonika glasanjem u Skupštini Srbije 26. februara 2002, dve godine posle pada režima Slobodana Miloševića.
Tadašnja SR Jugoslavija i Srbija započele su reforme pravnog sistema radi prijema u Savet Evrope, a ukidanje smrtne kazne bio je jedan od najznačajnijih uslova.
Zvraćanje smrtne kazne, naravno, neka preventivno deluje na monstrume.
Oko uvodjenja smrtne kazne u Krivicno zakonodavstvo kod nas prvo treba da se izjasni Vuk Drasovic koji se 1990 g zalagao(kod uvodjenja visepart.sistema) da se ista izvaci iz kriv.zakonodavstva.