Razvoj nasilnika, odnosno zlostavljačke ličnosti, dešava se još u ranom detinjstvu, kada osoba doživljava zlostavljanja unutar same porodice, objašnjava za “Vesti” dr Olivera M. Ćirković, specijalista pedijatrije i master geštalt psihoterapije.
– Nasilnik odrasta i sazreva u uslovima u kojima dominira osvetničko kažnjavanje, brutalno premlaćivanje, kontinuirana kritika. Znači, prisutno je zlostavljanje svih kategorija fizičko, psihičko, verbalno, emocionalno ili, samo pojedinih, ili njihovih kombinacija. I, kažnjavanje i brutalno premlaćivanje i neprestana kritika usmereni su na celokupno biće, na osobu u celini. Nikako na pojedinačno ponašanje. Tako se nasilniku šalje veoma jasna poruka da ništa ne vredi – priča dr Ćirković.
Nasilnici su, kaže, najčešće bili fizički zlostavljani u detinjstvu, a ta činjenica pogoduje razvoju osobe sklone nasilnom ponašanju.
– Oni često pokazuju poremećaj ličnosti. To znači da u njihovom ponašanju karakteristično, dominira nedostatak empatije, antisocijalno ponašanje, slaba kontrola impulsa, i veoma značajno, nizak prag tolerancije na frustrirajuće situacije. Granični poremećaj ličnosti najčešća je psihijatrijska dijagnoza kod ovakvih profila ličnosti. Karakteriše se intenzivnim i nestabilnim interpersonalnim odnosima, nestabilnim doživljajem sebe, snažnim besom i eksplozivnošću, odnosno impulsivnošću – objašnjava naša sagovornica.
Prepoznavanje patološkog ponašanja, adekvatna dijagnostika, redovne kontrole i terapija su, prema njenim rečima, od izuzetne važnosti za osobe koje još u ranoj mladosti manifestuju nasilničko ponašanje. Upitana kako sprečiti porodično nasilje, dr Ćirković odgovara da je to kompleksno pitanje.
– Najjednostavniji odgovor bio bi da je neophodno uključivanje svih službi, institucija, organizacija i pojedinaca. Prevazilaženje svih političkih i drugih nesuglasica, samo sa jednim ciljem, a to je zaštititi i sačuvati živote nezaštićenih i slabijih – ukazala je ona.
Svako nasilje u porodici i svaki zlostavljač, kako ističe, manifestuju i ponavljaju nasilničko ponašanje kao rezultat skupa mnogo faktora, a to su primarna porodica, skrivanje psihopatologije, konzumiranje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, marginalizacija problema u ranoj životnoj dobi, psihosocijalni uslovi življenja, neadekvatna reakcija odgovornih institucija.
– Suština nasilja u porodici uzrokovana je i opštim osećajem nesigurnosti, nepodržanosti, životom pod konstantnom tenzijom, pritiskom, nerealnim očekivanjima, pa makar ona bila i projektovana, nimalo racionalna, opštom situacijom u društvu, programom koji nam se nudi u sredstvima javnog informisanja i sve širom dostupnošću neselektovanim materijalima na društvenim mrežama – objašnjava dr Ćirković.
Rad na sprečavanju nasilja u porodici, kaže, treba da počne u ranoj životnoj dobi i da ima interdisciplinarni u multidisciplinarni pristup.
Besplatna pomoć
Dr Olivera Ćirković će od novembra pokrenuti na Zoom aplikaciji, jednom mesečno, besplatnu psihološku podršku i osnaživanje osoba koje trpe nasilje, bilo kog profila i intenziteta, a ne smeju da ga prijave, da odreaguju, dok je vreme.
– Sve će na vreme biti najavljeno na Instagram profilu Žpsihoterapija.dr_cirkovic
– najavila je ona.
Lečiti uzrok, a ne posledice
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće kaže da je, kada je reč o porodičnom nasilju, najveći problem to što se svi bave samo posledicama nasilja nad ženama, a uzrocima skoro niko.
– Potrebno je otkriti šta je uzrok takvog ponašanja, kako bi se tragedije predupredile – ukazala je ona za “Vesti”.
Svoje mišljenje je potkrepila nedavnim slučajem kada je čovek iz pištolja ubio suprugu posle krsne slave, pa izvršio samoubistvo.
– Posle komšije kažu da ne bi pomislili da to može da se desi ovom paru koji je delovao skladno. Onda se sazna da je nesrećna žena prijavljivala nasilništvo, ali da nije bilo prave reakcije – ispričala je naša sagovornica ukazujući da je takvih slučajeva bilo još.
Vesna Stanojević objašnjava da je nasilničko ponašanje neretko naučeno.
– I, nasilnici i žrtve su često u detinjstvu gledali kako otac tuče majku i nasilje su prihvatili kao nešto normalno – objasnila je Vesna Stanojević
Ona kaže da ima i žena koje su sasvim svesne da ono kroz šta prolaze, u stvari, ne treba da im se dešava. Spremne da takav život menjaju i njima treba pomoći. Pomoć zlostavljanim ženama, prema njenim rečima, ne treba da traje samo nekoliko meseci koje one provedu u Sigurnoj kući, a da potom nemaju rešenje šta dalje da rade.
-Žena treba finansijski da se obezbedi kako bi mogla da vidi samostalan život nakon izlaska iz Sigurne kuće. Neko treba da čuva njenu decu, jer ne može da ih ostavi i da ide na posao da bi im obezbedila egzistenciju – rekla je koordinatorka Sigurne kuće.
Detaljna istraga femicida
Autonomni ženski centar je apelovao na nadležne da sprovedu detaljnu istragu šest slučajeva femicida koji su se tokom 2022. desili na teritoriji Beograda. Primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici prate pet godina i, kako kažu, brine ih podatak da beogradska policija nije promenila postupanje ni nakon pokreta #nisamprijavila.
– Policijska uprava u Beogradu gde živi million i po stanovnika, evidentira mesečno od 226 do 314 prijava nasilja u porodici. U Novom Sadu, sa 300.000 stanovnika, evidentiraju od 167 do 226 prijava, a u Nišu sa 260.000 stanovnika, od 81 do 147 prijavu.
– Logično bi bilo pretpostaviti da je policija u Beogradu gde živi najmanje pet puta više stanovnika nego u Novom Sadu mesečno imala pet puta više evidentiranih prijava nasilja u porodici – ukazuju u AŽC i dodaju da ih iznenađuje što MUP nije uvideo da godinama postoji ogromna nesrazmera u broju prijava kod različitih policijskih uprava u odnosu na broj stanovnika, i da nisu preduzeli mere da se postupanje policijskih službenika različitih policijskih uprava u Srbiji ujednači.
Prema medijskim izveštajima i saznanjima AŽC, kako kaže Vanja Macanović iz ove organizacije, trećina žena ubijenih od početka godine u porodično-partnerskom kontekstu, prijavljivala je nasilje institucijama.
– Država stalno poziva žrtve nasilja u porodici da prijavljuju, a ne čini dovoljno da se postupanje profesionalaca ujednači i da žrtve ostvare pravo na zaštitu – kaže Macanović za “Vesti”i ističe da treba prijaviti nasilje, ali tako da žrtva bude bezbedna po prijavi, a da nikako ne bude teže povređena ili ubijena.
