Za svega 48 sati u septembru su ubijene dve žene, a od početka godine čak 23.
Majku dvoje dece od šest i sedam godina suprug je u Zemunu zverski tukao do smrti, a samo dan kasnije jedan Subotičanin je nožem usmrtio bivšu suprugu. U prvom slučaju muškarac je nesrećnoj ženi stavio povez preko očiju i usta, uzeo drvenu palicu i njom je udarao po glavi i telu, a onda pobegao sa decom kod svog oca. U Subotici je muškarac izbo bivšu suprugu nožem u prisustvu njene majke, jer nije želela da se pomiri sa njim.
Crna statistika kaže da, mesečno, u proseku stradaju najmanje dve žene. Ubistva koja počine partneri i muževi, iz godine u godinu sve su surovija, a najčešći motiv je bolesna ljubomora.
Podaci koje je iznela Zorana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i potpredsednica Vlade govore da u Srbiji svaka treća žena trpi neki vid nasilja.
U 2021. je stradalo više od 20 žena, a najmanje 22 je 2020. ubio partner ili drugi član porodice dok, još u pet slučajeva, postoji sumnja da se radi o femicidu.
Svaka četvrta ubijena žena prethodno se obraćala nadležnim institucijama za podršku i pomoć.
– Nožem je ubijeno sedam žena, pet sekirom, tri pištoljem, tri su prebijene do smrti, po jedna automatskom puškom i aktiviranjem bombe, dok su dve žene ubijene na druge načine – saopštili su krajem 2021. godišnje podatke u Autonomnom ženskom centru, navodeći da je najmanje 30 dece ostalo bez majke, a među njima 11 maloletne.
Gorjana Mirčić Čaluković, zamenica javnog tužioca ukazala je da se ubijena žena u Zemunu nikada nikome nije obratila za pomoć i rekla da žene u Srbiji nemaju naviku da prijavljuju nasilje, pa je nužno podstaći ih da to u budućnosti više čine.
– U tom smislu je važna podrška medija, jer žene često više veruju novinarima, nego institucijama. Više je razloga što se prvo obraćaju medijima. Jedan bi mogao da bude nepoverenje žrtava u institucije, drugi traženje podrške, jer u društvu važi uverenje da ako je nešto bilo objavljeno, pre će se doći do pravde – kaže ona.
Od 2019. do 2021. u medijima u Srbiji objavljeno je više od 36.000 naslova o nasilju prema ženama, rečeno je prilikom predstavljanja analize koju je sprovela grupa “Novinarke protiv nasilja”. Sanja Pavlović, predstavnica grupe navela je da je najviše objava u medijima o nasilju nad ženama bilo 2021, a najmanje u “pandemijskoj” 2020. O nasilju prema ženama, kako je kazala, najčešće se govori kroz konkretne slučajeve, u 70 odsto svih objava, a mnogo ređe o fenomenu nasilja prema ženama.
Povodom niza ubistava Zorana Mihajlović nedavno je kazala da je borba protiv rodno zasnovanog nasilja odgovornost društva u celini.
U borbu protiv nasilja, kako je navela, treba da se uključe svi. Založila se i za uvođenje jedinstvenog registra nasilnika i poručila da će u novom mandatu Vlade insistirati na formiranju te evidencije.
– Kada shvatimo da nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima nije privatna stvar, već ogromna pošast koja pogađa celo društvo, verujem da će i naša borba biti delotvornija – kazala je Mihajlovićeva.
Stradaju i deca
U najbrutalnija ubistva mogu se uvrstiti dva koja su se odigrala u centrima za socijalni rad. U Novom Beogradu je bivši suprug kamenom, ubio bivšu suprugu kada je dovela njihova tri sina da ih vidi. Pobegao je sa mesta zločina i bacio se pod voz. U beogradskoj opštini Rakovica je u Centru za socijalni rad, muškarac ubio svog petogodišnjeg sina koga je trebalo da vrati bivšoj supruzi posle viđenja. Potom pojurio za njom i sa više uboda nožem je usmrtio. Povredio je i troje socijalnih radnika.
Više od 300 žrtava
U poslednjih 12 godina, u Srbiji je, kako je saopštio Autonomni ženski centar na osnovu objava u medijima, stradalo više od 350 žena u porodično-partnerskim odnosima. Moguće je, kažu da je taj broj i veći, s obzirom da možda ne dospeju svi slučajevi u medije.
– Koliko još žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja, nije moguće utvrditi – kažu u ovoj organizaciji.
Edukovati stanovništvo
Zorana Mihajlović ističe da je država donela neophodne zakone i strategije, i da nadležne institucije sprovode obavezujuće protokole, ali da je potrebna i edukacija građana.
– Da postanemo svesni šta je sve nasilje, da nije sramota tražiti pomoć, da je odgovornost svih nas da prijavimo ako znamo da se negde dešava nasilje, da ne štitimo već kaznimo sve koji misle da imaju pravo da udare, vređaju, ponižavaju, ili nažalost, ubiju ženu – rekla je ona.
