Nasilje nad ženama, u Srbiji je u porastu, govore podaci Sigurne kuće Beograd, dok se iz Autonomnog ženskog centra čuje da gotovo svaki treći izgrednik ponovi porodično nasilje, čije su posredne ili neposredne žrtve u jednom broju nasilništava i deca.
U periodu od januara do juna u porodičnom nasilju usmrćeno 14 žena, što
je pet više nego u istom periodu prošle godine, kaže za “Vesti”
koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.
Broj poziva onih koje žele da prijave nasilje je, prema njenim rečima u
odnosu na isti period prošle godine povećan, ali ne u značajnom procentu.
– U vreme vanrednog stanja zbog koronavirusa, broj nasilništva
prijavljenih telefonskim putem je bio tri do četiri odsto veći, pa možemo
konstatovati da se nasilničko ponašanje kreće negde u istim okvirima kao
i prošle godine – kaže koordinatorka Sigurne kuće.
Policija je u 2019. godini registrovala 28.214 nasilja u porodici,ali i
procenila da rizik postoji i izdala naređenje za hitne mere u 70,6 odsto
slučajeva, govore podaci Autonomnog ženskog centra.
– Mere udaljenja učinioca iz stana su izrečene u 45 odsto slučajeva, a u
sličnom broju i obe hitne mere: udaljenje i zabrana kontakta i
približavanja žrtvi. Tužilaštva su predložila za produženje na 30 dana
čak 97,3 odsto policijskih hitnih mera, što su sudovi najčešće i usvajali.
Nasilje su ponovila 6.002 učinioca, ili kako ukazuje AŽC skoro svaki
treći pod hitnim merama koje je inače, prekršilo njih 1.809.
– U 85,3 odsto slučajeva nasilnici su muškarci, a žrtve ženskog pola u
74 odsto, dok pet procenata izrečenih hitnih mera obuhvata zaštitu dece.
Deca su i svedoci i žrtve porodičnog nasilja, ukazuje za “Vesti” Jelena
Hrnjak iz nevladine organizacije Atina ističući da dete koje gleda
brutalno nasilje, trpi konsekvence događaja i treba ga takođe tretirati
kao žrtvu. Torturu, prema njenim rečima, trpi cela porodica, a nasilje
ne mora da bude samo fizičko, već i psihološke prirode.
– Nasilje se ponavlja, jer donete mere nisu dovoljno rigorozne, u smislu
da ih nasilnici ne shvataju ozbiljno. Dešava se da kada počine zločin
izvrše samoubistvo, da ne bi dospeli u ruke nadležnima, jer jednostavno
ne mogu podneti da može da postoji neko iznad njih. Često se desi da
nasilnici na sudu ne razumeju da su nekoga povredili – kaže ona.
Ulazeći u psihološki profil tih ljudi, naša sagovoirnica objašnjava da
oni imaju ultimativnu potrebu da vladaju drugima i da ih kontrolišu, a
kako ih donete mere u tome sprečavaju gledaju kako da ih izvrdaju.
– Institucije su te koje bi morale da dosledno ispoštuju i primene sve
mere donete na sprečavanju nasilja- zaključila je Jelena Hrnjak.
Na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju razmatran je 51.911
slučaj porodičnog nasilja, četvrtina više nego 2019. Podaci AŽC kažu
da je izrađeno 18.648 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama,
što je 42 odsto više nego 2019, a ipak tek 72 odsto od ukupnih
novoprijavljenih slučajeva nasilja u 2019.
Žrtve su retko učestvovale na ovim sastancima, svega jedan odsto ili 194 žrtve, što je duplo manje nego prethodne godine – navela je ova NVO uz napomenu da je na osnovu prošlogodišnjih zbirnih podataka, znatno je povećano opterećene angažovanih specijalizovanih profesoionalaca u policiji, tužilaštvu i centrima za socijalni rad.
Srbija je početkom ove godine dobila prvi, osnovni, izveštaj o primeni
Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema
ženama i nasilja u porodici, a kako AŽC ističe, u njemu je konstatovan
veliki napredak u zakonskoj regulativi, ali i znatni nedostaci u primeni
zakona, kao i ozbiljan nedostatak resursa zaposlenih, obučenih, usluga i
finansija, što utiče na kvalitet postupanja u pojedinačnim slučajevima.
– Sve navedeno, trebalo bi da je predmet analize i odlučivanja Saveta za
suzbijanje nasilja u porodici, koji se ne sastaje i čije izveštaje nismo
videle. Žrtve nasilja u porodici ne mogu da čekaju i zato tražimo
potpunu primenu zakona i vidljive efekte za bezbednost i oporavak žrtava!
Prestupnici po starom
Vesna Stanojević, uz podsećanje da se pooštreni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici primenjuje tri godine unazad kaže da je ta regulativa dala rezultate.
-Policija, nekoliko godina unazad dobro radi svoj posao, reaguje na
vreme, pridržava se propisanog i sve to je dalo rezultate. Inače, Zakon je
kad je donet privukao veliku pažnju, naročito u delu o izbacivanju
nasilnika iz stana na neko vreme, ali se to sada više ne spominje, a
nasilnik se mera pridržava dok ne isteknu, pa nastavi po starom –
ukazuje ona uz napomenu da ljudi u Srbiji očito niti čitaju zakone, niti
ih zanimaju.
Kovid komplikacija
Jelena Hrnjak se osvrnula na situaciju do koje je dovela epidemija korona virusa.
– Ugrožene žene bez kovid potvrde da su negativne nisu mogle da se sklone
od nasilnika, što je usložilo njihovu situaciju. To govori o
neophodnosti plana njihove zaštite u vanrednim okolnostima- kaže Hrnjak.
