Zbog rata u Ukrajini u Srbiju je u proteklih godinu dana ušlo oko 148.000 državljana Ukrajine i blizu 295.000 državljana Ruske Federacije. Nisu svi ostali, ali dolazak nešto više od 440.000 ljudi iz ove dve države potpuno je uzdrmao tržište nekretnina u našoj zemlji. Najviše je uticao na cene iznajmljivanja stanova, koje su znatno porasle, a imune nisu ostale ni cene kvadrata nekretnina. Velika potražnja uticala je da stanodavci podignu kirije koje su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zvanično veće za 30 odsto. Međutim, u praksi one su dostizale nerealne iznose, pa se tako u toku najvećeg pika dolaska Rusa i Ukrajinaca stan od 80 kvadrata na periferiji Beograda izdavao za 1.500 evra, dok su se stanovi u centru od 30 kvadrata iznajmljivali za više od 1.000 evra. Sada se, ipak, kako tvrde agenti za nekretnine, situacija polako vraća u normalu, ali teško da će se u skorašnje vreme, kako procenjuju, vratiti na nivo koji je bio pre marta 2022. Trenutno se stanovi u Beogradu do 50 kvadrata mogu iznajmiti po cenama u rasponu od 300 do 600 evra, zavisno od lokacije i opremljenosti.
Kupovina pre najma
Na taj cenovni pad veliki uticaj imalo je i to što su Rusi, ali i Ukrajinci, kada su videli stanje na tržišu, odlučili da napuste skupe stanove koje su najmili, pogotovo one na periferiji čija je cena bila nerealna. Umesto najma, neki se sad odlučuju na kupovinu stanova ili kuća, jer procenjuju da im je to isplativije i to utiče da se i dalje drže visoke cene kvadrata.
Osim što kupuju nekretnine, Rusi i Ukrajinci sve više otvaraju i firme u našoj zemlji. Većina firmi koje su otvorili državljani ovih zemalja pripadaju IT industriji i u njima su uglavnom zapošljavaju svoje državljane, ali u njima rade i naši ljudi. Otvaraju se i firme koje se bave trgovinom i uslužnim delatnostima, a najam kancelarijskog prostora ide i do čak 5.000 evra.
U agencijama za nekretnine kažu da većina firmi traži luksuzne kancelarije i to uglavnom u Novom Beogradu, jer tu ima dovoljno i parkinga, a i u okviru kompleksa zgrada postoje drugi važni sadržaji poput prodavnica. Dosta tražena lokacija za poslovni prostor, kako ističu, jeste i Knez Mihailova ulica, a osim nje interesovanje postoji i za nekim delovima Ulice kralja Milana i Bulevara kralja Aleksandra.
Kako su u Agenciji za privredne registre (APR) rekli “Vestima”, od 24. februara 2022. do 1. marta ove godine pravna i fizička lica iz Ruske Federacije i Ukrajine osnovala su ukupno 5.162 firmi u Srbiji. Od toga Rusi su registrovali 5.087, a Ukrajinci 75. Samo u prva tri meseca 2023, državljani ove dve zemlje osnovali su ukupno 833 firmi u Srbiji, od kojih pravna i fizička lica iz Rusije 825, a osam državljani Ukrajine. U APR navode da su najzastupljenije delatnosti koje su državljani Rusije i Ukrajine registrovali u ovoj godini u Srbiji računarsko programiranje i konsultantske usluge u oblasti informacionih tehnologija (IT), zatim specijalizovane dizajnerske delatnosti, nespecijalizovana trgovina na veliko, ali i metalima, metalnim rudama, cvećem i sadnicama. Ima i kafića, kozmetičkih salona i trgovinskih radnji.
Višestruko povećanje
U 2021. godine Rusi su u Srbiji osnovali 159 firmi, a to je svega 3,7 odsto od broja firmi koje su osnovali tokom cele 2022, kada ih je bilo 4.278. Ta razlika je mnogo manja kada je reč o firmama koje su osnovali Ukrajinci, jer su oni 2021. registrovali 30, a tokom cele prošle godine 73 preduzeća. Firme uglavnom rade u srpskoj prestonici, a najviše ih je prijavljeno u Novom Beogradu i Starom gradu. Nakon Beograda, prema podacima APR, druga najpoželjnija destinacija za ruske i ukrajinske privrednike je Novi Sad, a biznis su započeli i u Subotici i Nišu.
Mladi i obrazovani
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da u Srbiju iz Rusije i Ukrajine najviše dolaze mladi i obrazovani, koji su silom prilika morali da pobegnu od rata.
– To je svakako dobro za Srbiju. Oni osnivaju svoje firme ili rade za zapadne kompanije. Verovatno će jedan dobar deo tih ljudi ostati i kada se ova situacija u Ukrajini završi. Treba razmišljati kako ih zadržati, jer će se neki sigurno vratiti kada budu mogli, dok će drugi produžiti ka nekim drugim zemljama. Oni koji se naviknu ovde, kojima budu odgovarali uslovi, sigurno će ostati – navodi on.
Rusi pretekli Kineze
Državljani Ruske Federacije, prema podacima APR, na prvom mestu su po broju registrovanih firmi u Srbiji, a zatim slede državljani Kine. Među prvih 15 su i državljani Slovenije, Italije, Hrvatske, Nemačke, Austrije, BiH, Mađarske, Turske, Kube, Severne Makedonije i Ukrajine.
