"Svi Srbi pod jednom šljivom", proročanstvo koje se pripisuje legendarnim Tarabićima, bilo bi zgodan marketinški slogan aktuelnim izvođačima radova na daljem rastakanju Srbije: začuđujućom istovremenošću zagovara se perfidna regionalizacija montiranjem Sandžačkog regiona, aktivira separatistički čir u senci donošenja Statuta Vojvodine i zaokružuje proces otkidanja Kosmeta, pokušajem određivanja granica južne srpske pokrajine sa Makedonijom i Crnom Gorom. Projekat započet 90-ih na lokaciji Jugoslavije, nastavlja se, izgleda, poslednjih nedelja na lokaciji Srbije.
Specifičnost našeg vremena u odnosu na ono od pre dvadesetak godina krije se u postojanju opasne "puzeće srpske politike" koja, verbalnim opiranjem, ali praktičnim blagosiljanjem, pomaže ostvarivanje ključnog geopolitičkog projekta svetskih šerifa na ovom prostoru do njegovog efikasnog ostvarivanja, baš kako su davno najavili Tarabići. Zato je i moguće da se tiho, ispod žita, već duže vreme moderan koncept evropskih regija u Srbiji pretvara u klasično komadanje sa dalekosežnim posledicama po celovitost države.
Najilustrativniji primer za to je razdrobljavanje Zlatiborskog okruga i pravljenje Sandžačkog, ili drugim rečima, ciljano kreiranje regije sa većinskim muslimanskim življem, na dominantnom etničkom principu, što je u suprotnosti sa bilo kakvim evropskim principima i vrednostima. Na stranu podatak što se to čini bez ikakvog utemeljenja u prošlosti, kako se to želi podmetnuti, budući da ni u doba turske i austrougarske okupacije ovaj kraj, kao deo Raške oblasti, nije uživao nikakvu vrstu autonomne posebnosti.
Kako onda, u glavama i aktuelnoj politici, pomiriti činjenicu da je broj Srba u opštini Sjenica, na primer, koja bi bila deo budućeg Sandžačkog okruga, već danas pao ispod dva odsto, a da se uprkos takvim demografskim kretanjima, regionalni centri važnih republičkih institucija prebacuju iz Užica u Novi Pazar. Nije li dosadašnja regionalna podela, sa etnički stabilnim Zlatiborskim okrugom, bila jedna od osnovnih prepreka da se rat iz BiH ne prenese u Srbiju? U nastojanjima da se to sada promeni, dobri poznavaoci prilika vide "kosovizaciju Raške oblasti", na koju osim sporadičnih reagovanja nekolicine malouticajnih zavičajnih udruženja, niko ne reaguje.
Neskriveni separatistički apetiti ispoljeni tokom rasprava o Statutu Vojvodine otišli su korak dalje, insistiranjem na atributima državnosti Pokrajine, posebno u oblastima međunarodnih veza i kontakata. Kako će izgledati Srbija, u kojoj će Sandžak za sebe, Vojvodina za sebe i ko zna ko sve još za sebe praviti međunarodne aranžmane?
Možda se odgovor krije u nedavnoj poseti šefa turske diplomatije Novom Pazaru, kada je javno i bez diplomatskog uvijanja govorio o zainteresovanosti nekadašnje carevine za sudbinu ovog dela Srbije. I poruke koje povremeno stižu od zvaničnika iz Mađarske pokazuju neku vrstu njihovog polaganja prava na ovaj deo Srbije. "Puzeća srpska politika", po pravilu, ne reaguje.
