Situacija duž jermensko-azerbejdžanske granice se ne stabilizuje uprkos naporima vlade Jermenije i međunarodne zajednice.
To je izjavio vršilac dužnosti premijera Nikol Pašinjan na sastanku vlade zemlje.
– Azerbejdžan nastavlja agresivnu retoriku i dejstva, ignorišući sve predloge međunarodne zajednice za rešavanje nastale situacije – rekao je Pašinjan.
Prema njegovim rečima, Azerbejdžan, za razliku od Jermenije, još uvek nije odgovorio na predlog Minske grupe OEBS-a za pokretanje političkog dijaloga na visokom nivou.
– Takođe smo izrazili spremnost da budemo uključeni u dijalog o pitanjima izvan mandata Minske grupe OEBS-a. Azerbejdžan svojim delovanjem na sve moguće načine pokušava da naruši mogućnost dijaloga – istakao je on.
Jermenski političar takođe je predložio Rusiji da razmesti uporišta svojih graničara duž cele jermensko-azerbejdžanske granice.
– Zalažemo se za početak procesa razgraničenja i demarkacije granice između Jermenije i Azerbejdžana. Izneli smo predlog za paralelno povlačenje jermenskih i azerbejdžanskih trupa sa granice, razmeštanje ruskih graničara u delu od Sotka do Hoznavara (od istoka do juga Jermenije), nadgledanje pogranične linije i početka procesa razgraničenja i demarkacije – objasnio je on.
Prema njegovim rečima, uzimajući u obzir nastalu situaciju na granicama, „ima smisla da se razmotri postavljanje uporišnih punktova ruskih graničara po celoj dužini jermensko-azerbejdžanske granice“, što će dati mogućnost da se radi na demarkaciji granice „bez rizika od vojnih sukoba“.
On je dodao da se Jermenija priprema da o ovoj temi razgovara sa ruskim kolegama.
Pašinjan je predložio i da Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) rasporedi posmatračku misiju duž jermensko-azerbejdžanske granice.
– Kao članica ODKB, Jermenija, koja će od 16. septembra postati predsedavajuća Organizacijom, shvata svoju odgovornost da ne stvara pretnje bezbednosti ODKB-u i ne uključuje savezničke države u vojne operacije. Zvanično isključujem svaku provokaciju Oružanih snaga Jermenije. Smatram da bi, radi razjašnjavanja realnosti međusobnih optužbi Jermenije i Azerbejdžana, jedno od rešenja moglo biti raspoređivanje posmatračke misije ODKB duž armensko-azerbejdžanske granice – istakao je on.
Prema njegovim rečima, s obzirom na nemogućnost izvršavanja takve misije u okviru ODKB-a, za Jermeniju bi mogli biti prihvatljivi i drugi formati koje priznaje međunarodna zajednica, uključujući i kopredsedavanje Minske grupe OEBS-a.
Ranije je Jerevan objavio da su u pucnjavi na granici poginule tri osobe, a pet je ranjeno, a ima ranjenih i na azerbejdžanskoj strani. Kasnije su se posredovanjem Moskve strane dogovorile o primirju, međutim u četvrtak je razmena vatre nastavljena.
Odnosi između Jermenije i Azerbejdžana su veoma napeti, uglavnom zbog situacije oko Nagorno-Karabaha. Prošle godine je još jedna runda vojnog sukoba završena zaključenjem sporazuma korisnog za Azerbejdžan: Jermenija je vratila Kelbadžarski, Lačinski i Agdamski rejon, a u regionu su razmešteni ruski mirovnjaci.
Posle toga započelo je razgraničenje granica, što je rezultiralo još jednom krizom čiji je vrhunac bio u maju.
