I potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić odrekao se kandidature jer, kako kaže, "stranka traži celog čoveka", a on je još aktivan kao univerzitetski profesor.
Ostalo je tako samo troje partijskih funkcionera spremnih da se upuste u trku za Koštuničinog naslednika.
Miloš Aligrudić i Sanda Rašković-Ivić su već potvrdili da bi se prihvatili kandidature. Za razliku od Aligrudića koji je uvek bio deo vrhuške u Beogradu i manje omiljen u unutrašnjosti, Raškovićeva je imala i uspone i padove. Ona je bila drugi čovek stranke i na čelu Komesarijata za izbeglice i Koordinacionog centra za KiM, ali je na poslednjim izborima njeno ime izostavljeno sa izborne liste DSS-a.
Jovanović previše radikalanRanije se, o čemu su "Vesti" pisale, pominjalo da su pojedini odbori DSS-a u unutrašnjosti Srbije tražili od Miloša Jovanovića da se kandiduje za predsednika stranke. Ovaj pripadnik mlađe i beskompromisnije struje je, međutim, odustao, kada je shvatio da ne bi imao podršku za radikalne rezove u vođenju politike. |
To se tumačilo kao znak da je ćerka nekadašnjeg vođe Srba u Hrvatskoj Jovana Raškovića, koja je u međuvremenu bila i ambasador u Rimu, pala u nemilost Koštunice i njegovog okruženja.
Kao treći mogući kandidat, nezvanično se u stranačkim kuloarima pominje i Dragan Maršićanin, bivši predsednik Skupštine Srbije. Maršićanin se posle fijaska na predsedničkim izborima 2004, kada je od njega bio bolji čak i Bogoljub Karić, stranački pasivizirao. Poslednjih meseci, međutim, imao je nekoliko zapaženih nastupa u medijima.
Podsećamo, Vojislav Koštunica se definitivno povukao iz politike nakon debakla na poslednjim parlamentarnim izborima kada DSS nije prešla cenzus, prvi put od svog osnivanja 1992.
U stranci od tada vladaju nezadovoljstvo i rasulo. Oni koji su joj ostali verni, traže radikalne promene. Pre svega u ljudima i načinu vođenja politike, koja je za većinu ostala nesporna – odbrana Kosova u sastavu Srbije, politička neutralnost i
nepristajanje na ucene Brisela.