Gledaoci satelitskog televizijskog kanala Nacionalna geografija u epizodi novog dokumentarnog serijala “Evropa odozgo”, koji je na programu 18. septembra u 22.00, imaće priliku da se upoznaju sa lepotama Srbije, i to iz sasvim nove, ptičje perspektive. Epizoda o Srbiji biće premijerno emitovana u više od 120 zemalja širom planete.
Praktično ceo svet će kroz kadrove za koje su zaslužni naši snimatelji i piloti drona Dragan Trifunović i Dragan Glišović, upoznati bogatu srpsku kulturu, tradiciju i prirodne lepote koje oduzimaju dah. Neće izostati ni zanimljive činjenice iz naše istorije, koje će pomoći gledaocima da shvate opstanak jedne zemlje na večitom raskršću između Istoka i Zapada.
Krstarenje srpskim morem
Na brodu Akvastar Maksim, uz krstarenje jednim od najlepših predela Srbije, Dunavom od drevne tvrđave Golubac do Tekije, Nacionalna geografija je organizovala ekskluzivnu pretpremijeru emisije o Srbiji, koja otvara četvrtu sezonu serijala “Evropa odozgo”.
Tu ekskluzivnu priliku imali su predstavnici srpskih medija, krstareći delom Dunava gde je on najširi. U potbalublju našeg najlepšeg rečnog broda snimatelje Dragana Glišovića i Dragana Trifunovića, predstavio je Nikola Dražović iz Nacionalne geografije, a oni su sa novinarima podelili iskustvo rada na ovoj epizodi.
– Snimanje je počelo avgusta prošle godine i zajedno smo sa Nacionalnom geografijom i rediteljem emisije Ivanom Lazićem, prošli kroz našu zemlju u potrazi za najlepšim tačkama. Nacionalna geografija ima svoje standarde koje je trebalo zadovoljiti u pogledu opreme, odnosno modela drona koji je beležio predivne kadrove koje ste upravo videli u emisiji, dok nam je reditelj Lazić davao upute kako bi ti kadrovi trebalo da izgledaju – objasnio je Dragan Glišović.
Njegov kolega Dragan Trifunović, koji je bio i producent emisije, se nadovezao da je u ovom slučaju, zbog pandemije korone bilo problematičnije nego što je to slučaj inače kada Nacionalna geografija snima.
– Zbog korone nisu mogli da pošalju svoju ekipu, ali su produkciju uradili najbolje, a mi smo radili umesto njihovih producenata i direktora fotografije. Bavimo se dugo ovim poslom i videli smo već Srbiju iz ovog ugla, ali nam je drago da će je sada i ceo svet videti.
Neverovatni kadrovi iz vazduha, snimani filmskim dronovima, odvešće nas u magičan let iznad Subotice i čuvene Sinagoge, specijalnog rezervata Zasavica u kojem nesmetano živi više od 200 životinja iz svih delova Balkana. Zanimljivo je da se od mleka magaraca u rezervatu pravi najskuplji sir na svetu, čija cena iznosi 1.000 evra za kilogram.
Gledaoci će “leteti” nad Zlatiborom i spomen-kompleksom Kadinjača, simbolom koji nas podseća na veliku borbu našeg naroda u Drugom svetskom ratu, sve do prestonice paprike, sela Donja Lokošnica.
Epski pejsaž
Na mapi naših snimatelja našli su se Uvac, ali i srednjovekovna tvrđava Golubac u koju smo imali prilike da zavirimo, kao i da vidimo sve njene lepote sa moćnog Dunava. Tvrđava Golubac rekonstruisana je 2019. godine i postala je obavezna turistička destinacija. Smešteno na takozvanoj Gvozdenoj kapiji Dunava, utvrđenje je imalo važan strateško geopolitički značaj.
Prvi put ova tvrđava biće prikazana iz vazduha, a kamere će otkriti njene iznenađujuće tajne. Tvrđava kroz istoriju nikad nije bila osvajana, ali prethodnih godina u tome uspevaju brojni turisti kako iz naše zemlje, tako i iz regiona, ali i Nemačke, Amerike… Lep, sunčan dan iskoristili smo da krenemo put istorije, a na samom ulasku u Golubačku tvrđavu dočekali su nas vodiči, koji su nas upoznali sa svim tajnama ovog magičnog mesta. Bilo je to putovanje kroz vreme, a sa Golubačke tvrđave prostire se prelep pogled na Dunav.
Da stvari budu još zanimljivije, niko ne zna ni ko je sagradio Golubac, mi ili Ugari. Ono što se zna jeste da je bio pod kontrolom Ugara sve do kraja 14. veka, posle čega nakratko potpada pod vlast Turaka i onda opet Ugara. Inače, dok su snimali Golubac imali su sve vreme osećaj kao da snimaju “Gospodare prstenova” jer je celokupan pejzaž epski.
Iz bogate prošlosti sledi brzi prelaz u sadašnjost ili u budućnost, jer će gledaoci videti izgradnju Kule Beograd, nebodera visokog 168 metara koji se nalazi u samom srcu srpske prestonice, na obali Save u novom modernom epicentru srpske prestonice, Beogradu na vodi.
Glišović kao najzanimljiviju priču izdvaja onu o Bogojavljenju i plivanju mlade devojke, policajke za Časni krst, dok je na njegovog kolegu najjači utisao ostavio Slobodan Simić iz Zasavice koji je tamo, kako reče, napravio čudo.
Svako će posle ove epizode o “Srbiji odozgo” imati svoju omiljenu priču ili kadar, mada je zaista teško izdvojiti najbolji, jer su svi apsolutno čarobni, u bojama proleća, leta, jeseni i zime.
Na Trajanovom putu
Krstarenje smo nastavili do Tekije, a Đerdap je i svedočanstvo o Trajanovom putu i pohodu na Dakiju, na današnjoj rumunskoj obali. U tom pohodu, najveći rimski imperator poznat po tome što je u njegovo vreme carstvo bilo najveće, Trajan je izgradio rimski put na desnoj obali Dunava, pregrađujući ivice brda na obali gredama.
Napravio je u rekordnom vremenu i most, između 103. i 105. godine, kako bi stigao dakijskog vladara Decibela, jedinog koji je dotad porazom osramotio njegovu moćnu vojsku, a koji je sebi presudio da Trajanu ne bi pao šaka.
Most je kasnije u povlačenju srušio Hadrijan, dok se u Klisuri danas gledaju Trajanova tabla sa srpske obale, koja označava kraj rimskog puta i skulptura Decibela isklesana u samom brdu, na rumunskoj strani Dunava kao simbol hrabrog otpora. Na obali nedaleko se beli i rumunski manastir Mrakonija, koji potiče iz 16. veka.
Posle četiri sata našu plovidbu kroz istoriju i prelep krajolik završili smo u Tekiji.
Tri dana uz lešine
Snimatelji ove zadivljujuće emisije o Srbiji otkrili su i da su neke lokacije snimljene za dan, na neke su morali da se vraćaju, jer im ili vremenski uslovi nisu išli naruku, ili su čekali da životinje poput beloglavih supova dođu na željeno odredište, ali na kraju su ova magična mesta njihovim kamerama zabeležena baš onako kako bi to uradio bilo koji vrhunski snimatelj na svetu.
Uvac i Golubac su istovremeno bili i najlepši, ali i najizazovniji za snimanje. Na Uvcu su imali zadatak da u prirodnim uslovima snime hranjenje beloglavih supova, zbog čega je jedan od njih proveo tri dana i tri noći kamufliran na hranilištu supova, koje je inače prepuno lešina i gde je miris nepodnošljiv. On je sve vreme bio tu sa dve maske na licu, jer drugačije ne bi mogao da diše.
Sa kraja na kraj kontinenta
Dokumentarac kanala Nacionalna geografija “Evropa odozgo”, nas je kroz prethodne tri sezone vodio na neverovatna putovanja širom starog kontinenta, od Grčke i Turske na jugu, pa do večnim snegom i ledom okovanih nepreglednih prostranstava Skandinavije.
Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji leteli smo iznad Holandije, Portugala, Francuske, Nemačke, a sada će ceo svet videti kako je naša zemlja veličanstvena kada je kamere snimaju iz vazduha, jer će epizoda posvećena Srbiji biti prikazana širom planete.
Nova šestodelna sezona serije “Evropa odozgo”, uz Srbiju, nudi spektakularan pogled i na najznačajnije kulturne i geografske znamenitosti Bugarske, Rumunije, Škotske, Danske i Belgije, vodeći gledaoce u zadivljujuću vizuelnu avanturu s kraja na kraj našeg kontinenta.
Snimci iz vazduha koji oduzimaju dah pružaju jedinstven uvid u to kako su tradicija i prirodna čuda oblikovali kontinent, pomažući da se naslika dinamičan portret raznih regiona, ali i ljudi koji ih čine živim.
