Dr Srđan Milašinović, profesor sociologije na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu, veliki deo svog naučnog istraživanja posvetio je upravo istraživanju rasizma. Kako kaže, podvojenosti u društvu neće tek tako nestati i biće potrebno mnogo snage da se promena dogodi.
– Postoji ambis između briljantnih i spretnih zamisli i ljudi brutalnih dela, provalija koju nijedno intelektualno objašnjenje ne može da premosti. Zato ostaje da se nadamo da se neće ponoviti mračni periodi istorije obeleženi rasizmom i Holokaustom – kaže sagovornik “Vesti”.
Kako objašnjava, rasizam i ksenofobija prema drugačijima u smislu rasne i kulturne pripadnosti nisu vezani samo za Ameriku, iako su svakako tamo izuzetno aktivni.
– Žrtve su uvek oni iz najsiromašnijih delova društva. Milioni dece iz Afrike, Azije, arapskih zemalja se svake godine šalju na prinudni rad, devojčice se prodaju i primoravaju da rade kao kućne pomoćnice u najboljem slučaju, a često čine belo roblje namenjeno prostituciji. Sve je to rasizam koji buja širom sveta – kaže dr Milašinović.
Kako ističe, ubistvo Džordža Flojda koje ovih dana potresa svet, proizvod je višedecenijske politike koja se ne iskorenjuje tako lako.
– Rasna politika u Americi imala je svoje teorijske osnove i “pokriće”. Istaknutiji rasistički teoretičar Henri Feirfild Ozborn pisao je da je “srednja inteligencija prosečnog odraslog crnca slična onoj kod jedanaestogodišnjeg deteta vrste homo sapiens”. Iz toga zaključujemo da se crnac nije tretirao kao ljudsko biće.
Sagovornik “Vesti” podseća da je biološki rasizam u Americi imao teorijsko pokriće i u radovima Medisona Granta, koji je pisao da će mešanje dve rase otvoriti put za pojavu vrlo primitivnije rase najniže vrste i da se međurasni brakovi stoga zabrane.
– Ropstvo i rasizam je pratila i normativna regulativa države, posebno na jugu Amerike, gde su doneti ozloglašeni “Džim Krou zakoni” (Džim Krou je pogrdno ime za Afroamerikance) kojima crnci nisu bili tretirani kao ljudska bića. I nakon zvaničnog ukidanja ropstva 1863. godine praksa rasne podele je postojala i bila je praćena nasiljem. Linčovanje crnaca je imalo svoj kontinuitet tako da je između 1890. i 1901. godine, linčovano više od 1.300 crnaca. Pa se onda jasno donosi zaključak da će biti potrebno još mnogo, mnogo vekova da se iskorene uverenja koja su se prenosila kroz generacije – zaključio je Srđan Milašinović.
Ideologija neravnopravnosti
Kako kaže, rasna podeljenost nastala zahvaljujući biološkim karakteristikama (kao što je boja kože) je najprostiji oblik rasizma.
– Danas je prisutniji oblik rasizma koji čini ideologija, doktrina i politika koja se zasniva na neravnopravnosti rasa u društvu. U osnovi te ideologije stoji tumačenje da se ljudske rase ne razlikuju samo po morfološkim (telesnim) karakteristikama već i po psihičkim (umnim – moralnim, estetskim i intelektualnim kvalitetima), pa stoga postoje “više”, odnosno “niže” rase. Zahvaljujući svojim urođenim biološkim svojstvima, “više” rase su superiornije i pozvane da budu tvorci ljudske kulture, dok su “niže” zbog urođenih biopsihičkih svojstava osuđene da trajno kaskaju za “višim” rasama – objašnjava Milašinović.
Sistematsko uništavanje
Kako kaže prof. Milašinović, da bi se pokrenula savest zapadnog sveta, genocidni rasizam mora da dosegne svoj vrhunac.
– Imali smo takve primere kroz istoriju. Bilo je potrebno da se desi sistematično i ubrzano uništenje jednog naroda, gotovo svih evropskih Jevreja, oko šest miliona ljudi za četiri godine, kao i da milione drugih naroda (prvenstveno slovenskih) pobiju nacisti da bi se obratila pažnja na neosnovanu mržnju. A ono što je učinjeno Jevrejima sprovođeno je vekovima pre toga nad drugim narodima, pre svega nad američkim Indijancima i afričkim crncima, a to belci nisu ni primetili – kaže Milašinović.