Radman nije igrao utakmicu još od 2. februara i na putu je da s najgorim učinkom okonča NBA sezonu, svoju devetu u najjačoj ligi sveta. Krilni igrač Golden Stejta, koji je u novembru trejdovan iz Šarlot Bobketsa, od početka sezone odigrao je 41 meč, a poslednja dva meseca pauzira zbog povrede.
– Navijači Voriorsa verovatno ne žele da znaju ništa o meni, osim onoga što radim na parketu. Kao fan, verovatno bih i ja mislio na isti način – kaže Radmanović, koji ima prosek od 6,2 poena, uz procenat šuta 37,7 odsto.
Trener Don Nelson okarakterisao je njegov učinak kao "sramotan", rekavši da nema šanse da se vrati na teren dok ne bude potpuno zdrav.
Stranci u svojoj zemlji
Dok se njegov otac borio tokom građanskog rata, Vladimir se sa majkom i sestrom, od 1991. do 1994, selio čak osam puta. Često se u hostelima ili zajedničkim prostorijama zadržavali svega nekoliko nedelja ili meseci. – Bili smo stranci u sopstvenoj zemlji. Jedne godine, čak i meseca, bili smo u jednom gradu, sledeće u drugom. Seljakali smo se svuda i u takvoj situaciji nisam mogao da steknem prijateljstvo za koje bih mogao da kažem da će trajati večno. Mnoge stvari mi nisu bile jasne, ali sam mogao da shvatim kako se moja majka osećala.
Nije mogla da sakrije koliko je strašno kada nemaš svoje mesto za spavanje. Bio sam vrlo druželjivo dete, ali bilo je zastrašujuće što tri-četiri meseca nisam znao šta mi je sa ocem.
Međutim, kada čujem ostale priče, shvatam da sam još i dobro prošao tokom rata. |
– To nije prijatno, ali razumem njegove frustracije. Moj učinak nije bio na adekvatnom nivou i to definitivno mora da se promeni. Pokušaću da se vratim bez agonije – dodao je Radmanović, čija plata ove sezone iznosi 6.466.600, a sledeće raste na 6.883.800 dolara.
Bez obzira na sezonu za zaborav i duže odsustvo s parketa, Radman se ipak pojavljuje u američkim medijima i to u vrlo pozitivnom kontekstu jer se momak iz Trebinja ističe humanitarnim radom.
Novinari iz San Franciska su konstatovali da je Radmanović, uprkos svađama sa trenerima, neobičnim stajlinzima i voženju snouborda, zapravo veliki dobrotvor i ističu da je za raseljenu decu u Srbiji do sada donirao stotine hiljada dolara.
– To je prirodno za mene, da pomognem mladim ljudima. Znam da nisam u mogućnosti da pomognem svima, ali utičem na pozitivan način i čini me srećnim kad sam posvećen deci – istakao je Radmanović.
On se pridružio Međunarodnoj pravoslavnoj dobrotvornoj organizaciji i zajedno sa njom počeo projekte staklene bašte, kulinarske akademije i vešeraja, kojima zarađuju novac za sirotišta, a istovremeno starijoj deci bez roditeljskog staranja omogućavaju obuku i šansu za prvo zaposlenje.
– Kombinacija ratova i loše ekonomske situacije uticala je na to da neki biološki roditelji napuste svoju decu. Ja sam imao sreće u životu i pokušavam da je donesem drugima.
Još jedna od humanitarnih akcija Vladimira Radmanovića jeste i da fondaciji mladih u Ouklendu uplaćuje pet dolara za svaku postignutu trojku. Samo je šteta što ih ove sezone nije bilo mnogo.
