U Domu Narodne skupštine u Beogradu proteklog vikenda je održan skup Jedinstvo i snaga – Srbija. “Vesti” nastavljaju da prenose utiske i izjave učesnika manifestacije koja je bila uvod u mesec obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u dijaspori. Udruženja i organizacije Srba u saradnji sa Diplomatsko-konzularnim predstavništvima tokom septembra meseca obeležiće ovaj praznik srpskog jedinstva manifestacijama na više lokacija širom Evrope. Centralna proslava praznika u dijaspori biće održana 15. septembra u prostoru Generalnog konzulata u Minhenu, uz prisustvo više hiljada naših sunarodnika.
Dijaspora je diplomatski predstavnik Srbije koji na onom “najnižem”, ali najvažnijem nivou – u kontaktu sa građanima zemalja u kojima žive, menja stav i uvreženo mišljenje o našoj zemlji, ukazao je Ilija Tufegdžić, potpredsednik Saveza Srba u Austriji.
– Dijaspora je važna u očuvanju srpske kulture, jezika i identiteta, ali pored toga, dok naše ambasade deluju na najvišem nivou, u kontaktu sa predstavnicima države domaćina, mi u dijaspori, svakodnevno, svojim ponašanjem na poslu, na ulici, u komunikaciji sa Austrijancima prikazujemo kakvi su Srbi zaista – naveo je Tufegdžić.
Nažalost, preneo je, Srbija se u brojnim austrijskim medijima prikazuje u negativnom svetlu.
– Ali utoliko je dijaspora važna, jer ona svojim ponašanjem “pobija” sve predrasude. Tufegdžić je ukazao da je srpska zajednica u Austriji prepoznata kao najbolje integrisana, što znači da se, za razliku od mnogih drugih, Srbi trude da uče nemački jezik, da poštuju zakone i vrednosti te zemlje.
– Negujemo svoju kulturu, tradiciju i jezik, ali poštujemo kulturu i zakone zemlje koja nas je prihvatila. Pozivamo redovno u goste predstavnike austrijskih vlasti koji na našim događajima imaju priliku da se upoznaju sa bogatom kulturom srpskog naroda – preneo je on i pozvao i srpske zvaničnike da u agende svojih poseta u Austriji uključe i susrete sa dijasporom, na obostranu korist.
Svetislav Lazić je predstavnik Saveza Srba u Švedskoj koji postoji 54 godine.
– U našoj organizaciji su 34 srpska udruženja i oko 7.000 članova. Bio sam na Vidovdanskom saboru prošle godine i već imamo pomaka u povezivanju sa našim udruženjima iz ostalih zemalja Evrope, imamo neke zajedničke projekte. Ove godine su nam očekivanja velika jer smo imali tri tematski izuzetno zanimljiva panela.
Borislav Kapetanović, dugogodišnji bečki aktivista i član uprave KUD “Branko Radičević”, rekao je da su jedinstvo i veza sa maticom tema koja se provlači dugi niz godina.
– Jedinstvo Srba, na kojem stalno radimo, nešto je do čega još nismo potpuno došli, posebno u Austriji. Najvažnije je da postoji svest ljudi da je to jedinstvo bitno i na tome treba raditi, i svako treba da da maksimalni doprinos kao pojedinac. Mislim da jedinstvo treba da postavimo sami između sebe, da je dobrodošla pomoć države, ali da nije ni toliko neophodna. Opet se vraćam na to da samo mi možemo da napravimo, govorim o državama u zapadnoj Evropi, međusobno jedinstvo i poverenje, i naravno ono što mislim da dobro funkcioniše u dijaspori, a to je povezivanje ljudi koji žive u zapadnoj Evropi. Mislim da su u nekom smislu kulturno-umetnička društva najbolji primer za to. I ono što je u poslednje vreme intenzivno, a na čemu i mi radimo u Klubu srpskih privrednika u Austriji jeste da se povežu srpski privrednici i oni iz Austrije. Povezivanje naših ljudi koji su u biznisu i privredi, da se umreže i na taj način daju doprinos privrednom razvoju zemlje u kojoj žive, ali i podsticaju privredne saradnje sa Srbijom i RS – ističe Kapetanović.
On je rekao da skupovi, poput ovog, imaju za cilj pre svega umrežavanje ljudi, i dodao da na njima treba da budu izneti problemi i izazovi na relaciji matica-dijaspora, kako bi se na tome radilo do sledećeg susreta.
– Dosadašnja iskustva govore da su tu rezultati prilično polovični, i da treba i dalje raditi na tome da bi taj možda čak i aparat koji je malo i komplikovan bio malo jednostavniji ili da bi se neke stvari pojednostavile – naglasio je Kapetanović.
Aleksandar Stojanov je jedan od dvojice predstavnika kulturnog pododbora Sveti Sava, parohije Svetog Velikomučenika Georgija u Kopenhagenu.
– Ovo mi je prvi put da učestvujem na ovakvom skupu. Izuzetna mi je čast da me je zajednica kojoj pripadam poslala ovde. Trudio sam se da saslušam ono što su ostali učesnici izlagali da bih iz njihovog iskustva doprineo našim saborcima u Danskoj. Jedan dodatan cilj mi je bio da uspostavim kontakt sa udruženjima i osobama koje bi mogle da gostuju u Kopenhagenu. Vreme će pokazati u kojoj sam meri ispunio svoje namere. Želeo bih da se zahvalim državi Srbiji koja nas je ugostila i našoj parohiji koja nam je sponzorisala put.
Aleksandar Cakić iz okoline Beča je predstavnik Austrijskog saveza srpskog folklora.
– Očekivanja su velika i od ovog skupa i od matice. Pre svega bolja komunikacija matice i Srba u rasejanju, bliži odnos i prisutnost u terenu. Ja sam i član KUD Mladost u Donjoj Austriji, posećujemo Srbiju, dolazimo na festivale, sve generacije. Imamo plodnu razmenu sa kulturno-umetničkim društvima u Srbiji.
Učimo teške lekcije u Hrvatskoj
Srđan Tatić, sekretar Saveza srpskih udruženja Hrvatske i sekretar Asocijacije Srpskog folklora dijaspore iz Vukovara, kaže da je veoma važno da matica organizuje sastanke sa svojom dijasporom zato što je i to način da se Srbi u dijaspori mnogo lakše povezuju, ali i da bi se pronašli pravi modaliteti za saradnju.
– Ovakvi skupovi su preduslov za zajedničku saradnju dijaspore, ali i Srba u regionu sa svojom maticom. Do sada nije bilo ovakvog odnosa Srbije prema svom rasejanju i to treba pozdraviti jer se vide pomaci, posebno u saradnji između organizacija i institucija Srba u dijaspori. Ovo je pravi način i dobra stvar koja može pomoći i olakšati život i rad Srbima ma gde bili, a istovremeno i doprineti razvoju Srbije – ističe Tatić.
Dodaje da su Srbi iz regiona posle tragičnih ratova i rascepa Jugoslavije sada suočeni sa mnogo ozbiljnijim problemima nego što ih ima dijaspora.
– Srbi u Hrvatskoj su do 1990. godine bili konstitutivan narod, imali su sva prava kao i većinski, hrvatski narod. Međutim, sve to smo izgubili. Zato se na neki način Srbi u Hrvatskoj sada uče kako je to biti dijaspora. Krećemo od početka u tim “lekcijama”. Ljudi koji su odlazili širom sveta za boljim životom znali su sa čim će se suočavati i u međuvremenu su se privikli na sve probleme i izazove koje imaju u tim zemljama. Naučili su da se nose sa njima. Konkretno Srbi u Hrvatskoj se, evo, upoznaju šta znači biti dijaspora u zemlji u kojoj si rođen, u kojoj su svi tvoji rođeni. Zato je tu presudna uloga matične države koja bi trebalo da nam pruži pomoć i da kroz institucije, kroz iskustva drugih da neke instrukcije, svoja iskustva kako da prevladamo probleme i dođemo barem do stadijuma ili položaja koji bi nam omogućio normalan život – naglašava Tatić.
Da sačuvamo nove generacije
Ilija Tufegdžić je ukazao da matica sa dijasporom mora da radi i na tome da se “ne izgubi” treća i četvrta generacija Srba u Austriji, tako što će se vezati za svoje poreklo.
– To znači da moramo biti prihvaćeni i u domovini kao svoji, čak i kada imamo drugi pasoš, a ne kao stranci. Neophodno je da se država prema stranim građanima srpskog porekla ponaša kao prema domaćima, jer je to jedini način da se zadrži veza. Sa takvim pristupom, Srbi u Austriji, koji bi ušli u političke vode, uvek bi imali na umu svoje korene i delovali bi u interesu zemlje svojih predaka, braneći nacionalni interes Srbije.
I “Vesti” imale predstavnike
Među 250 učesnika “Vesti” su imale, može se tako reći, svoje predstavnike. To su trojica bivših i sadašnjih saradnika koji su bili zvanični učesnici. Vlastimir Vidić iz Minhena koji je sa “Vestima” sarađivao do 2000. godine, već je govorio o skupu za naš list, a sada to čine Milojko Milanović iz Pariza i Tihomir Barbulović iz Kopenhagena.
Milanović je na sličnim skupovima bio davne 1980. u Kopru i u Beogradu 1982, a sada je impresioniran visokim nivoom organizacije događaja i kvalitetom diskusija koje su se vodile kroz panele o privrednim potencijalima Srbije i EXPO 2027, Projektu BIO4 kampus i ulozi dijaspore u procesu očuvanja kulturnog i obrazovnog, nacionalnog i verskog identiteta, kao i u jačanju međunarodnog ugleda Srbije u svetu.
– Tokom skupa imali smo priliku da čujemo izuzetne govore i razmotrimo konkretne ideje o tome kako srpska zajednica u dijaspori može dodatno da doprinese razvoju naše zemlje. Postignut je cilj, da se okupimo, a mislim da bi trebalo da se stvore odbori i saveti, formiraju okrugli stolovi i donesu zaključci o ekonomskoj saradnji sa maticom. Da se dogovorimo šta nam je činiti u kulturi, nauci i obrazovanju i kakve su obaveze nas u rasejanju i matice Srbije radi boljeg budućeg rada – kaže Milanović.
Ističe da je posebno inspirativno bilo videti toliko mladih ljudi koji su spremni da se angažuju i učine sve što je u njihovoj moći kako bi podržali Srbiju.
– Ohrabrujuće je da vrh države Srbije sve više gleda kako da podrži rasejanje u očuvanju jezika kulture i vere. Ministar Milićević je odgovarao na sva pitanja i vidi se da poznaje naše probleme. Mislim da je ovaj sastanak od velikog značaja za sve nas i ovim je potvrđeno da Srbi u rasejanju nisu zaboravili maticu i da gde god živeli znaju odakle dolaze. I naravno bila je ovo prilika za međusobno upoznavanje, kontakte i stvaranje još čvršćih veza naših građana u dijaspori.
Tihomir Barbulović kaže da su delegati iz rasejanja sa više kontinenata, u dva dana sa predstavnicima nadležnih ministarstva Vlade Srbije, uspeli da razgovaraju o problemima koji su različiti ili slični u mnogim zemljama gde žive.
– Konkretno, mene i kolegu Aleksandra Stojanova iz Danske najviše su zainteresovale teme statusa i razvoja dopunskih škola, proširenja kulturne saradnje, kao i neizostavno i veoma značajno, održavanje časova veronauke u sklopu dopunske škole. Čuli smo puno različitosti, ali i sličnosti u problemima sa kojima se srpska zajednica suočava. Naše interesovanje je bilo i u delokrugu rada i saradnje s diplomatsko-konzularnim predstavništvima u svetu, kako bi se olakšale potrebe, ali i problemi naših građana. Pogotovu kada je u pitanju izdavanja srpskog državljanstva. U svakom slučaju korisno saborovanje, ali lično mislim da su tri održane panel diskusije trebale biti drugačije organizovane, kako bi zainteresovani gosti propratili bolje svoje probleme i dobili znatno više vremenskog prostora za rad, diskusije i saradnju sa nadležnim ministarstvima u rešavanju svojih problema, ali i poboljšanju uspešne saradnje sa nadležnim institucijama. Takođe, nedostajalo je vremena za konkretne, međusobne razgovore samih učesnika iz dijaspore. Mislim da bi ta razmena iskustva takođe dala veoma dobre i korisne rezultate.
