Zaglušujuća buka sa tribina ispunjavala je svaki, pa i najzabačeniji kutak Stadiona JNA. Beograd je živeo svojim životom, nije se mnogo obazirao na tih četrdesetak hiljada fanatika koji su pošli u Humsku na revanš meč četvrtfinala Kupa šampiona.
Crno-beli su već bili prežaljeni. Revanš je bio samo puka formalnost. Tako se činilo svima. Osim navijačima Partizana.
– Sedam dana ranije izgubili smo u Pragu sa 4:1. Poveli smo golom Hasanagića, a onda su nas Česi uzeli pod svoje. To je jedina utakmica u tom ciklusu Kupa šampiona koju – nisam branio. Ostao sam u Beogradu, jer sam danima imao temperaturu koja se šetala između 39 i 40. Nikad neću zaboraviti reči svog oca, koji je ušao u moju sobu i prekorio me: "Dok se ti ovde izležavaš, naši izgiboše" – pričao nam je slavni golman crno-belih Milutin Šoškić.
Došao je i dan revanša. Može li Partizan makar pobedom časno da se oprosti od evropskog kupa? Ona armija najzagriženijih navijača koja je tog hladnog 9. marta ispunila tribine, očajnički je verovala da može i više od toga. Kako se približavao čas da bugarski sudija Rumenčev izvede ekipe na teren, tako je rasla temperatura u ovoj odanoj navijačkoj masi.
– Ljudi, nešto mora da se dogodi, kad vam kažem – rekao je Mustafa Hasanagić, cupkajući ispred vrata svlačionice.
I dogodilo se… Ono što je usledilo ostaje za sva vremena zabeleženo u našim fudbalskim "čitankama".
– Svako zna da sam oduvek bio zvezdaš, i to zagriženi, i ja sam, igrom slučaja na tu utakmicu sa Spartom otišao sa nekim prijateljima partizanovcima samo da bih im vadio dušu. I šta sam video. Rapsodiju. Jedan fantastičan fudbal. I tako, u 30. minutu uhvatim sebe da slavim treći Partizanov gol, visoko podignutih ruku, oduševljen, egzaltiran – pričao nam je jednom prilikom književnik i političar Vuk Drašković, u to vreme još uvek samo student prava.
Ta rapsodija je počela već u 4. minutu kad je Partizanov poslovođa Kovačević nadmudrio svog čuvara Vojtu i savladao golmana Kramerijusa. Već u 23. minutu Vasović je, u svom stilu, otišao pred gol gostiju i zatresao mrežu. Posle samo pola sata igre Kovačević se ponovo upisao u strelce i sa 3:0 crno-beli su gotovo anulirali prednost gostiju sa Lepenjskog Planja. U 35. minutu stadion je eksplodirao. Mrežu Sparte zatresao je i Hasanagić!
– Šta sam vam rekao, šta sam vam rekao – ponavljao je oduševljeni Mujo u svlačionici.
Hasanagić je bio strelac i petog Partizanovog gola u 71. minutu, ali i šestog – velemajstorskog, koji je bugarski sudija poništio zbog navodnog ofsajda. A pogodak je bio jedan od najlepših u Mujinoj karijeri. Prihvatio je loptu upućenu od Vasovića na grudi, okružen trojicom čuvara, usledio je trzaj telom, okret, a lopta je kao poslušno mače skliznula na desnicu… Usledio je šut, prava munja, golman Sparte se nije ni pokrenuo, a lopta se zabila u raklje. Stadion je zanemeo, pa je usledio aplauz čitav minut. Potom zvižduci dok se Rumenčev pravdao da je bio ofsajd.