Kao u komunistička vremena, u Karajukića Bunarima, u srcu Peštera, nedavno se okupilo dvadesetak farmera, po mnogima najuzornijih u ovom delu Srbije, s ciljem da nešto učine za spas stočarstva, za pomoć Srbiji i za zaustavljanje seobe iz ovog prirodnim resursima prebogatom, a u stvarnosti još siromašnom kraju.
– Odmah smo se složili da je trenutak da formiramo zemljoradničku zadrugu Pešterska visoravan jer već duže vremena shvatamo da sami pojedinačno ne možemo da rešimo brojne probleme s kojima se suočavamo, a da udruženi možemo mnogo. Svesni smo da ovo nije vreme zemoradničkih zadruga, ali smo uvereni da će naša biti od koristi i da će odmah menjati stvari nabolje – kaže Fehim Kurtović, ugledni farmer iz Đerekara, u opštini Tutin, koji je izabran za predsednika nadzornog odbora.
Na ovaj potez ih je, kako ističe, podstakla i odlučnost Vlade Srbije i premijera Vučića da konačno primat daju poljoprivredi.
– Pošto živimo u kraju bogomdanom za stočarsku proizvodnju, želeli smo da udruženi i spremni dočekamo najavljeni novi kurs države prema selu i seljaku i konačno iskoristimo bar delić mogućnosti koje nam se pružaju – dodaje Kurtović.
Predsednik zadruge Ekrem Lekić podseća da Pešter nazivaju malom Australijom i rajem za uzgoj bar 200.000 ovaca i 100.000 rasnih krava.
|
Ništa bez autoputa
Krave od 22 trave |
– Uprkos svim naporima, jedva gajimo 40.000 ovaca i 30.000 krava. Mladi nam odlaze, sela ostaju prazna, pašnjaci bez stoke, ceo kraj bez perspektive… Formiranjem zadruge želimo da pomognemo najpre sebi, Pešteru, a potom i državi. Uz relativno mala ulaganja i drugačiji odnos Vlade Srbije prema selu i seljaku, brzo bismo povećali stočni fond, a mesom, mlekom, sjeničkim sirom i drugim proizvodima iz netaknute prirode preplavili bismo Evropu. Hrana je najveća, a možda i jedina izvozna šansa Srbije. Tražićemo prijem kod premijera Vučića, ponećemo plan oporavka stočarstva na Pešteru i plan izvoza i zatražiti pomoć – ističe Lekić.
Slavoljub Jovanović, pravni zastupnik zadruge, najavljuje rešavanje problema sa veterinarskom službom.
– Neverovatno je da 60 sela u kojima postoje farme i sa po 1.000 grla nemaju nijednog veterinara. Umatičeno nam je jedva pet odsto stočnog fonda, zbog čega ljudi ne mogu da koriste podsticaj Vlade Srbije. Imaćemo veterinare u svakom selu. Zdrava hrana iz netaknute prirode trebalo bi da krene prema Rusiji, Evropskoj uniji i arapskim državama – naglašava Jovanović,
Osnivači zadruge su Srbi i Bošnjaci koji su ubeđeni da će ulaganjima u nove puteve i drugu infrastrukturu, dodatnim podsticajnim merama, povoljnim kreditima i organizovanim otkupom, Pešter postati mala Australija.
Porodica Bajramović uspešno se godinama bavi građevinarstvom u Rusiji. Pre tri godine odlučili su da na Doliću, na oko 200 hektara, podignu farmu krava i ovaca.
– Trenutno imamo oko 500 ovaca, 300 jagnjadi i 100 krava-muzara. Cilj nam je ih bude deset puta više. Novac nam nije problem, brzo bismo uvećali stočni fond da se ne suočavamo s nizom problema koji nas obeshrabruju i odlažu nove investicije – priča Senad Bajramović i podseća da bi zadruga, čiji je on prvi direktor, mogla mnogo toga da promeni.
– Do našeg imanja još se stiže makadamom, zimi smo često i zavejani. Otkupljivači mleka, sjeničkog sira i jagnjetine nas ucenjuju, svesni monopola, sami određuju bagatelne cene. Mnogo mladih ljudi baš zbog toga je diglo ruke od stočarstva i otišlo u Nemačku – žali se Bajramović.
Safet Toković iz Karajukića Bunara dnevno proizvede skoro 400 litara mleka.
– Otkupljivač iz Tutina jednog dana litar plaća 15 dinara, sledećeg 20 ili 25, pa potom opet 15 dinara. Praktično radimo za njega. Zato smo odlučili da izgradimo mlekaru u Leskovi koja će otkupljivati sve naše mleko i pošteno ga plaćati, ostalo je još samo da se montira oprema – najavljuje Toković.
Stočar iz Buđeva Dragoljub Rakočević podseća da je u jeku sezona prodaje jagnjadi i da je u ponudi oko 50.000 grla, ali nema kupaca.
– Nakupci čekaju da još oborimo cenu, pa da nam tek potom, za bagatelu, otkupe jagnjad koja ilegalno izvoze u Crnu Goru. Hoćemo da umesto takvih to legalno obavlja naša zadruga – zaključuje Rakočević.
