Već godinama potrošači u Jugoistočnoj Evropi tvrde da su čokolade koje uvoze iz zemalja Evropske unije prepune šećera, da prašak za veš slabije pere, a da se tehnički aparati kvare odmah po isteku garancije.
Nikica Jovanović, pravna savetnica Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da u našoj zemlji još nisu urađena istraživanja o tome da li potrošači kupuju uvoznu robu slabijeg kvaliteta od iste takve u prodavnicama u Evropskoj uniji, već da su na delu samo utisci srpskih potrošača da je to tako.
Ona je objasnila da bi takva analiza iziskivala značajna sredstva koje organizacija potrošača nema i izrazila nadu da će neko od nadležnih uvideti potrebu da pomogne, jer su članice EU iz istočne Evrope već dokazale da postoji razlika u kvalitetu iste robe kod njih i u “starim” članicama unije.
Postoji razlika, tvrdi ona, između onih zemalja članica koje su kasnije pristupile EU u odnosu na one koje su tu faktički od osnivanja, pa su neke zemlje poput Hrvatske, Mađarske, Češke i Slovačke uradile ispitivanja kvaliteta proizvoda i dokazale da drugačiji proizvodi stižu na njihovu teritoriju nego recimo u Nemačku.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže za “Vesti” da su nažalost potrošači u našoj zemlji uskraćeni za kvalitet proizvoda u kojem uživaju potrošači u zemljama “stare” Evropske unije.
– Kod nas iz uvoza stižu televizori i mobilni telefoni koji su retko kad iz najnovijih serija. Uglavnom su to oni stariji stariji modeli, što je problematično jer je roba dugo stajala – kaže Papović i dodaje da je problematičan i kvalitet prehrambenih proizvoda koji nam stižu iz belog sveta.
Prema njegovim rečima, na srpsko tržište stižu čokolade sa više šećera i manje lešnika, kao i sirevi sa više masnoće i nižeg kvaliteta.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Srbije, u izjavi za “Vesti” kaže da je ta organizacija pravila neka istraživanja o kvalitetu hrane.
– Radili smo ispitivanje na holandskom siru i slovenačkom soku. Pokazalo se da je kvalitet ovde slabiji. Ruku na srce, bilo je dosta proizvoda gde je kvalitet izjednačen – kaže Bogosavljević.
Nove članice EU, koje su se izborile da se tokom 2021. godine izmene propisi unutar EU, obezbedile su ravnopravnost svih potrošača u pogledu prava na isti kvalitet robe na celoj teritoriji unije.
– Ovaj propis ne odnosi se na Srbiju – tvrdi Nikica Jovanović i dodaje kako mi samo možemo da polažemo nade u to da ćemo indirektno imati koristi od njega tako što će inostrani proizvođači poštovati takozvanu dobru poslovnu praksu.
Već sedam godina evroposlanica iz Hrvatske Biljana Borzan bavi se i pitanjem “ugrađivanja kvarova u tehničke uređaje” nakon isteka garancije.
– Građani se najviše žale na mobilne telefone, mašine za pranje veša, printere, televizore i usisivače. Istraživanje koje je radilo Evropsko udruženje potrošača je pokazalo da se većina proizvoda kvari u drugoj ili trećoj godini rada, upravo nakon što istekne garancija – kaže Borzan.
Iz Nacionalne organizacije proizvođača poručuju da bi Srbija kao zemlja kandidat za EU trebala da uradi jedno istraživanje kako bi mogla da se pozicionira i vidi gde je po ovom pitanju.
Aparati se brzo kvare
I u EU se vodi kampanja dokazivanja da na tehničkim aparatima postoje takozvani programirani kvarovi, usled kojih oni kratko traju, a zbog nepostojanja rezervnih delova završavaju na otpadu i tako stvaraju ekološke probleme.
– Dešava se da prođe garantni rok, a takva je situacija i kod nas, da se proizvod pokvari i da ne možete da nabavite rezervni deo, ili da taj rezervni deo košta mnogo, i da se vama faktički više isplati da tu robu bacite i kupite novi proizvod – objašnjava Nikica Jovanović.
Dvostruki aršini
Diskriminacija potrošača u okviru EU postoji, kaže hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu Biljana Borzan (na slici). Ona navodi da je sprovela istraživanje koje je pokazalo da su naizgled isti proizvodi u Hrvatskoj slabijeg kvaliteta nego u Nemačkoj. Borzanova je za portal Biznis.rs rekla da je analiza pokazala da u kvalitetu hrane 53,8 odsto proizvoda ima razlike u kvalitetu, a da tek 15 odsto nema.
