Iz premijerovog sedišta u Dauning stritu 10 je izašla informacija da je u razmatranju nekoliko opcija, ali je u suštini reč o rušenju jednog od stubova na kojima počiva temeljni dokument EU – Rimski ugovor o slobodnom kretanju ljudi u EU.
Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo već ranije je upozorio London da će svaki korak ka limitiranju ulaska "Evropljana" u Britaniju, za Brisel značiti nezakonit čin i da će automatski dovesti u pitanje dalje članstvo Britanije u Evropskoj uniji.
Barozo je na londonskoj tribini u Čatam Hausu poručio britanskom premijeru da "arbitarna kapa" na broj imigranata nema šansu da bude prihvaćena ni u Briselu niti u ostalim prestonicama, mada je, istovremeno, ostavio otvorena vrata i rekao kako bi Brisel bio spreman da na neki način akomodira London koji ima problem sa prekomernim brojem imigranata, pre svega Rumuna i Bugara, ali i da fundamentalni princip slobodnog kretanja ljudi mora da ostane nedirnut.
EU je žedni vampirProblem za vladajuće konzervativce je i novi zahtev Brisela da Britanija u Evropski budžet uplati 2,1 milijardu evra više nego što već jeste. Reč je o formuli da "zemljama kojima ekonomija napreduje" plaćaju više, dok bi one neuspešne dobile povraćaj dela novca iz zajedničke kase. |
Emigracija je poslednja "čarka" u ionako turbulentnim odnosima Londona sa Briselom, ali i ključna stavka u Kameronovom planu šireg redefinisanja odnosa Londona sa Evropskom unijom. Kada izvede to "redefinisanje" Kameron je spreman da omogući Britancima da do kraja 2017. na referendumu kažu da li i dalje žele da ostanu u EU.
Problem britanskog premijera je u tome što intimno ne želi da Britanija napusti Uniju, dok mu većina u zemlji misli upravo suprotno, a sve to se odvija u vremenima kada širom Ostrva raste rejting Nezavisne partije Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP), u čijem političkom manifestu stoji bezuslovno napuštanje EU.
Usred ovih nevolja, Kameron je iznenada dobio mali vetar u leđa odakle se najmanje nadao. Poslednja anketa pokazala je, za razliku od svih dosadašnjih, da bi Britanci ovog momenta ostali u Uniji jer bi za ostanak u EU glasalo 56 naspram 36 odsto Britanaca koji bi se izjasnili za napuštanje zajednice država.
Ali, istraživanje krije u sebi veliko "ali" jer bi većina Britanaca istovremeno želela ostanak u nekoj drugačijoj Evropskoj uniji. Više od 34 odsto pristalica Unije pod ostankom podrazumeva povratak embrionalnoj ideji Unije, odnosno ekonomskoj zajednici bez političkih veza, dok bi za ovakvu Uniju glasalo samo 29 odsto građana.
