Albanski premijer Edi Rama ocenio je, govoreći o izbeglicama iz Avganistana koje su utočište našli u Albaniji, da su Albanci poput Avganistanaca.
Rama je u intervjuu za nemački list “Špigl” objasnio motive Albanije da primi avganistanske izbeglice, ali je govorio i o razočarenju u Evropsku uniju i činjenici da će se odsustvo nemačke kancelarke Angele Merkel u velikoj meri osetiti, jer je, kako je istakao, ona imala viziju za Balkan.
– Mi smo kao Avganistanci, ali Avganistanci Evrope. Podeljeni smo oko svega u Albaniji i ponekad se ne slažemo ni oko toga koliko je sati. Ali smo imali pola miliona izbeglica registrovanih tokom rata na Kosovu – kazao je Rama.
Vaša zemlja postala je dom Avganistanaca koji su pobegli kada su sredinom avgusta talibani povratili vlast. Koliko ih je i koliko će ostati?
– Trenutno je u Albaniji 1.000 Avganistanaca i Amerikanci ih još uvek dovoze. Možemo primiti još 4.000 ljudi. Ti ljudi su služili NATO trupama, na primer kao prevodioci. Nećemo ih razočarati. Ostće dok ne dobiju vize za SAD. Procedura će trajati dugo.
Albanija nije najveća ni najbogatija država u Evropi. Kako je došlo do toga da primite toliki broj izbeglica?
– U početku su nevladine organizacije tražile da pomognemo Avganistancima. Odmah smo rekli “da” onome što je od nas tražila i američka vlada. Bili su pod pritiskom, jer je samo nekoliko zemalja želelo da prihvati izbeglice.
Zašto je Albanija želela?
– Nismo mogli da odbijemo! Kodeks časti Albanaca potiče iz srednjeg veka. Gostoprimstvo je igralo glavnu ulogu, tako je i sada. “Vaša kuća pripada Bogu i prijatelju”, nalaže kodeks časti. I to nije pravilo samo za prijatelje, već za sve one koji vam zakucaju na vrata. To je i razlog zašto je Albanija bila jedina država posle Drugog svetskog rata koja je imala više Jevreja nego pre njegovog početka.
Znači li to da odluku o prihvatanju hiljade Avganistanaca podržava i stanovništvo?
– Podeljeni smo oko svega u Albaniji i ponekad se ne slažemo ni oko toga koliko je sati. Ali po pitanju izbeglica iz Avganistana smo jedinstveni. Imali smo pola miliona registrovanih izbeglica tokom rata na Kosovu. Poslednjih godina primili smo više od 3.000 Iranaca, gde su pripadnici opozicije brutalno progonjeni. Mi smo kao Avganistanci, ali evropski Avganistanci. Naša zemlja je bila potpuno izolovana pod režimom Envera Hodže, čak nismo bili ni deo Varšavskog pakta. Na prekretnici, sve institucije su propale i u zemlji je bilo kao da je građanski rat. U to vreme mnogi su se brodovima uputili ka Italiji. Doživeli smo da budemo izbeglice.
Danas se, pre svega, zalažete za veće približavanje SAD. Kakav odnos biste želeli da imate sa Amerikom? Na primer, neko posebno partnerstvo? Mnoge druge zemlje koje imaju poteškoća sa EU mogu samo da sanjaju o tome.
– Tokom komunističkog perioda govoreno nam je da su SAD oličenje zla, a postali smo ljubitelji Amerike. Albanci su danas više proamerički nastrojeni od samih Teksašana. Na sreću, ne moramo da biramo između SAD i EU. Želimo dobre odnose i sa jednima i sa drugima – istakao je albanski premijer.
Taj “kodex” je nestao, kao i većina časnih Albanaca koji drže Besu!
Srbe su odvodili sa kućnog praga uz Besu i vadili im organe!