Za mnoge su putevi Srba neočekivani, nepredvidljivi, ali zanimljivi i nezaboravni, o čemu svedoči i bliski susret Slađane Stamenović i francuskog predsednika Emanuela Makrona tokom obeležavanja Dana primirja u Velikom ratu, koji su zabeležile i kamere u direktnom TV prenosu.
Desilo se da Slađana, ovog 11. novembra, kao jedini predstavnik srpskog roda bude prisutna na svečanoj tribini postavljenoj između Šanzelizea i Avenije Marso, prilikom evociranja 104. godišnjice završetka Prvog svetskog rata, dana koji se u Francuskoj decenijama proslavlja kao državni praznik. Slađana je naš aktivista, donedavna predsednica Svesrpske zajednice Francuske i zvanični zastavničar pod Trijumfalnom kapijom, pred spomenikom Neznanom junaku, ali i na brojnim drugim ceremonijama gde se pamti, veliča i produžava herojstvo savezničkih zemalja i zajedničke pobede. Za “Vesti” priča šta se sve dešavalo.
– Sve se odvijalo spontano. Posle polaganja venca i raspaljivanja plamena na spomeniku Neznanom junaku, po tradiciji, svaki predsednik Francuske, sada Emanuel Makron, krenuo je među visoke zvanice predvođene ambasadorima zemalja saveznika, a potom došao i do pozvanih rodoljuba matične države i prijateljskih zemalja. Bila sam u prvom redu i kad mi je predsednik prišao da se rukujemo, uručila sam mu poklon, čuturicu sa bronzanim srpskim grbom i zatvaračem u obliku šajkače – prepričava Slađana.
Kako je ovaj gest izazvao prijatno iznenađenje predsednika Makrona, usledio je i razgovor.
– Rekla sam mu da je rakija prava domaća, moja porodica je ispekla, a on odmah upitao od koliko je stepeni? E, zbunio me, zastala sam, zaista nisam znala, pa sam odgovorila da to mora sam da proveri. Kako mu se poklon dopao, okrenuo se i pokazao svima koji ga okružuju. Na to sam mu rekla da sam tužna što pod Trijumfalnom kapijom nema srpske trobojke, iako je u Prvom svetskom ratu mala Srbija za slobodu i mir položila više života od Francuske. To ga je neprijatno iznenadilo i protumačio je da to nije u redu. Na sve to me pozvao da dođem u njegovu rezidenciju gde je za zvanice, takođe po tradiciji, zakazan svečani ručak.
Još pod emocijama naša sagovornica nastavlja:
– Ovaj, za mene izvanredni dan i u nastavku je tekao u velikom uzbuđenju. U rezidenciji, u prekrasnim kristalno-zlatnim dvorskim prostorijama, opet sam srela predsednika Makrona, prepoznao me i povezao sa prvom damom, njegovom suprugom Brižit. I za nju sam pripremila mali poklon, istina, ono što sam polazeći na ceremoniju našla kod kuće, a to je magnet za frižider sa reljefom Beograda i vrećicu sa našom zastavom, u kojoj je mirišljava kamilica. Potom smo se fotografisale. Slikala sam se i sa jednim generalom francuske vojske, ne znam mu ime, znam da je nasledio generala Brunu Daria – završava ispovest Slađana.
Slađana Stamenović je zvanični nosilac srpske zastave, dobitnik je medalje Patriota Francuske i medalje Mon Valerijen, spomen-obeležja gde se polažu venci, a nacionalni je podsetnik na francuski otpor nemačkim okupacionim snagama.
Čuturica i za Vučića
Na ovom ceremonijalnom skupu naša Slađa je očekivala da će videti i svog predsednika Aleksandra Vučića, pa i njemu namenila istu čuturicu kao i Makronu. Kako na ovom događaju Vučić nije bio prisutan, Slađa je upitala Makrona da li bi on mogao da mu uruči taj poklon, dobila komentar da mu je drago što poštuje svog predsednika, te pozvao nekoga iz svoje pratnje, predao mu čuturicu sa zadatkom da je prosledi predsedniku Vučiću, a predhodno zatražio od Slađe da prikači svoju vizitkartu.
Susret sa simbolom slobode
– Fotografijom sam ovekovečila i susret sa devojkom koja je pevala tokom ručka, odevena kao Marijana koja je najistaknutiji simbol Francuske Republike, predstavljena i na kovanicama, novčanicama, vladinim dokumentima, poštanskim markama, na državnom amblemu.., odnosno, simbol slobode i demokratije protiv svih oblika diktature – priča nam Slađana.
