Još pre toga, javio se g. Gojko Rakić, iz Australije. Njegovo veoma lepo i iscrpno pismo verovatno ćemo više koristiti kad budemo radili na našoj novoj knjizi, a možda ako budemo pisali posebnu knjižicu o Rakićima. u seriji "Loze porodica". Sada nam prostor ne dozvoljava da objavimo više osim njegovog navoda, prema predanju, da nikada nisu menjali ni slavu ni prezime, da vuku korene "iz Raške, preko Crne Gore i Hercegovine".
Slava i prezime, pisali smo više puta, mogli su se ili i morali promeniti iz nekih opravdanih razloga, ali je davnašnje poreklo iz Raške i kretanje familije g. Gojka koja se u nekom trenutku prozvala Rakićima, sasvim moguće.
Za razliku od prethodnog Rakića koji slavi Sv. Luku i čiji su preci daljeg porekla pre iz Stare Hercegovine, nego li sa Korduna, kao g. Gojko (iz Grabovca kod Slunja), on slavi Sv. Arhangela Mihaila. A mi, autori ovih priloga, takođe Rakići, slavimo Sv. Jovana. Ali jasno je, i nezavisno od različitih krsnih slava, da nisu svi Rakići istog korena, od istog pretka koga su od milja nazivali Rako (kao što su nazivali pračukundedu prvopotpisanog koji se prezivao Banjac), odnosno Raka, a pravo ili izvedeno ime mu je bilo Rade, od Radovan, Radomir, Radoslav.
Pošto smo se raspričali o Rakićima, možda će neki čitalac pomisliti kao u priči u kojoj se neki čovek, dolazeći u mlin i video da je vodeničar njegov kum, obradovao: "Blago mene, eto moga kuma, samljeće mi bez ujma!" A ovaj se, pak, obrnuto poradovao: "Blago mene, eto moga kuma, daće mi i dva ujma!"
Ovde nema ujma, što će reći nema protekcije, odnosno to što je naše prezime Rakić nije razlog što se Rakići, eto, drugi put pojavljuju.
