U govoru pripremljenom za sutrašnji sastanak NATO u Briselu, a do kojeg je došla agencija Rojters, generalni sektar alijanse je rekao da odbrambeni raketni sistem treba da pokriva sve NATO članice i da odražava njihovu kolektivnu želju da se brane od rastuće pretnje raketnog naoružanja.
"Potrebna nam je odluka sledećeg NATO samita u novembru da je raketna odbrana naroda i teritorija alijanse zajednička misija. I takođe, da kažemo da ćemo iskoristiti svaku priliku za saradnju s Rusijom", naglašava Rasmusen u tekstu govora, koji je bio dostupan Rojtersu u sedištu NATO.
|
Rusija je, kako podseća Rojters, pozitivno reagovala na Rasmunsenov poziv septembra prošle godine da sarađuju u odbrani od raketa , ali da Moskva postavlja pitanje motiva pan-NATO odbrambenog sistema sa Amerikom na čelu alijanse, te da smatra da bi trebalo da bude konsultovana o tim planovima. |
Rasmusen posebno ističe želju da NATO sarađuje s Rusijom, ali dodaje da je za to potrebna odluka Moskve da "raketnu odbranu vidi kao takvu priliku, a ne kao pretnju".
On je, pritom, naveo da sadašni trendovi pokazuju "realnu i rastuću" opasnost od oružja za masovno uništavanje i njegovo širenje, pošto više od 30 zemalja poseduje ili razvija rakete velikog i sve većeg dometa.
"U mnogim slučajevima, te rakete bi mogle eventualno da budu pretnja našem stanovništvu i teritorijama", rekao je generalni sekretar NATO.
Rasmusen je posebno naveo da Iran, za koga Zapad veruje da radi na proizvodnji nuklearnog oružja, već ima rakete na čijem dometu mogu da budu NATO članice kao što su Turska, Grcka, Rumunija i Bugarska.
Ukoliko Teheran završi razvoj intermedijalnih i interkontinentalnih raketa, za šta se ključni korak smatra njihovo prošlogodišnje predstavljanje vozila za raketno lansiranje SAFIR 2, "onda će ceo evropski kontinent, uključujući i Rusiju, biti u dometu", rekao je Rasmusen.
"Oni koji razvijaju oružje moraju znati da smo mi odlučni u opredeljenju za kolektivnu odbranu", naglasio je generalni sekretar NATO.
