“Rakete dugog dometa mogu da dolete i do vas”

pixabay.com

Reagujući na poziv Varšave da se Ukrajini dostave zapadne rakete dugog dometa za napade na Rusiju Moskva je upozorila da projektili mogu da dolete i do Poljske.

Eksperti ističu da isporuka oružja Kijevu ne doprinosi rešavanju konflikta mirovnim pregovorima, već njegovom rasplamsavanju i eskalaciji i podsećaju da je Rusija pouzdano zaštićena sistemima PVO i PRO.

Vladimir Jeranosjan, ekspert ruskog Biroa za vojno-političke analize i kapetan prvog ranga u rezervi, kaže da je ovde reč o nemačkim raketama “taurus”, koje ukrajinske vlasti već mesecima zahtevaju od zapadnih saveznika. Domet ovih raketa je 500 kilometara, ali malo je verovatno da bi se Kijev usudio da lansira ove rakete duboko u rusku teritoriju, na primer, da gađa Moskvu, jer bi to povuklo ozbiljne geopolitičke posledice i žestoku odmazdu.

Nemačka nije zvanično odbila da pošalje rakete Ukrajini, ali je jasno stavila do znanja da se rakete trenutno neće slati. Konkretno, Berlin je poručio da nije spreman da promeni stav o isporuci raketa dugog dometa “taurus”, ali “pažljivo prati razvoj situacije“.
“Ovde treba istaći da su krstareće rakete “taurus” slične raketama ‘storm šedou’, britansko-francuske proizvodnje. To su avionske rakete dugog dometa i prilično brze, iako su subsonične. Ovde se radi o skupom programu i zato Berlin ne želi da tek tako troši novac”, kaže Jeranosjan.

Ekspert dodaje da je cena jedne takve rakete oko 2,5 miliona dolara, pa bi isporuka takvih projektila papreno koštala.

“Taurus” se može lansirati na isti način kao i britanski “storm šedou”, koje Ukrajina već koristi. Drugim rečima, može se lansirati iz aviona Su-24 modifikovanih za ove zadatke.
“Su-24 je modifikovan za ‘storm šedou’ i njih imaju, ali u vrlo malom broju – čak se ne mere ni eskadrilama. Ističem, ne planira se isporuka takvih raketa iz Nemačke, a sudeći po izjavama rukovodioca Bundesvera čak ni Nemci nemaju dovoljno municije na zalihama”, navodi ekspert.

Na opasku šta će njima projektili kada imaju zaštitu Amerikanaca, Jeranosjan kaže da čak ni Sjedinjene Države ne mogu da proizvedu dovoljno municije, imajući u vidu intenzitet borbenih dejstava u Ukrajini.

Kako navodi, ukrajinske snage potroše pet do sedam hiljada granata kalibra 155 milimetara dnevno, a cela američka vojna industrija mesečno proizvede 12 do 20 hiljada. To znači, dodaje ekspert, da Amerikanci sa celom svojom mesečnom proizvodnjom mogu da “potkrpe” Ukrajince tek za 3-4 dana sukoba.

“A da postignu obim proizvodnje od 800 hiljada komada municije godišnje Amerikanci mogu tek 2027. godine. Ako se uporedi sa Severnom Korejom koja proizvodi 1,5 miliona komada municije godišnje onda je jasno koliko je američki finansijski kapital ‘progutao’ proizvodnju”, kaže Jeranosjan.

Jeronsjan ističe da ni ukupna proizvodnja projektila u Evropi nije dovoljna da nadomesti ukrajinske gubitke, a da su najave Zapada da će Ukrajini do marta isporučiti milion artiljerijskih granata i projektila samo “prazna obećanja” – uveravaju ih da će im pomoći kako bi Kijev nastavio da učestvuje u proksi ratu protiv Rusije zarad interesa anglosaksonaca, SAD i Velike Britanije.

Jeranosjan podvlači da su SAD ispunile svoj cilj – Evropa je razorena, došlo je do deindustrijalizacije, inflacija je galopirajuća, standard života Evropljana je u padu, bezbednost je ugrožena.

Što se Poljaka tiče, podseća ekspert, oni su poslali Ukrajini stare sovjetske tenkove T-72 u količini od 201 tenka, a Amerikanci im to nisu nadomestili – zauzvrat su dobili samo 24 američka “abramsa”. Dali su i dve eskadrile aviona Mig-29, a zauzvrat nisu dobili – ništa.
Čak i ako Nemačka pristane da isporuči “taurus” Ukrajini njihov broj će biti prilično ograničen, s obzirom da je proizvedeno ukupno 500-600 takvih projektila. Poslednji je proizveden 2012. godine, a o obnavljanju proizvodnje još nema govora.

Osvrćući se na izjavu poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, koji je pozvao Zapad da se na ruske jake raketne napade odgovori pooštravanjem sankcija i isporukom više raketa dugog dometa, jer tobože “to je jezik koji Putin razume”, ruski eksperti ocenjuju da su takvi apeli “suludi”, podsećajući da se tim tonom ne razgovora sa nuklearnom silom i zemljom koja ima rakete koje mogu da lete oko zemljine kugle i pogode svaki cilj.

Podsećajući da Rusija izvodi napade na vojne ciljeve Oružanih snaga Ukrajine kao odgovor na dejstva Kijeva i napade na ruske civilne objekte, eksperti ističu da Zapad naoružavanjem Ukrajine samo odlaže početak mirovnih pregovora i završetak sukoba.

Dok poljski ministar spoljnih poslova smatra da bi Kijevu trebalo poslati rakete dugog dometa kako bi se gađali ruski komandni centri i raketni silosi i da treba pojačati sankcije protiv Moskve kako Putin ne bi mogao da pravi novo oružje, poljski ministar za obaveštajnu službu Tomaš Semonjak priznaje da Varšava nikada ne može imati takvu vojsku, kakvu imaju njeni “potencijalni protivnici”, i to iz demografskih razloga. On nije precizirao na koga je mislio, ali je jasno da aludira na Rusiju, koju smatra glavnom pretnjom.

U tom kontekstu, Semonjak je rekao da Poljska treba da ima odličnu obaveštajnu službu, kako bi kompenzovala to što ne može imati bolju vojsku od protivnika.

“Ovde se radi o simetričnim metodama rata koji Poljaci vode protiv Rusije i Belorusije duže od 20 godina, a istakli su se 2020. godine tokom pokušaja državnog puča u Belorusiji, koji je izvršen uz pomoć poljskih specijalnih službi i konkretno Informaciono-psihološkog operativnog centra u poljskom gradu Bidgošču”, navodi ekspert.

On takođe podseća i da je Poljska, koja je označila i Belorusiju kao neprijateljsku državu, prebacila ljude u Minsk koji su trebali da organizuju provokacije, a takođe je prošlog leta povećala snagu svoje armijske grupe na granici sa Belorusijom na 10.000 ljudi, postavila dodatnu opremu i poslala snajperiste.

Poljski lideri, sudeći po svemu, računaju da pod NATO “kišobranom” oforme koaliciju kako bi se umešali u ukrajinski sukob i povratili, kako oni smatraju, svoje istorijske teritorije – današnju zapadnu Ukrajinu, a takođe i dve regije beloruske teritorije za koje smatraju da im pripada, zaboravljajući da su značajan deo svojih zapadnih teritorija dobili zahvaljujući Sovjetskom Savezu i odluci Josifa Staljina.

Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini Poljska je počela aktivno da radi na jačanju vojnih kapaciteta, a mediji su pisali da se ta zemlja sprema za potencijalni vojni sukob. U tom cilju radilo se na obnavljanju skloništa, a vlasti su najavile i izgradnju novih. Spuštena je i starosna granica za sve one koji žele da prođu vojnu obuku, a aktivno se radi i na vojnoj propagandi.

Varšava je čak zatražila od Vašingtona američko nuklearno oružje, dok je sada već bivši premijer Mateuš Moravjecki izjavio da će Poljaci vremenom u to ubediti svoje NATO saveznike.

Poljska kuje planove i o stvaranju jedne od najjačih vojski u Evropi, a plan Varšave je da poveća broj vojnika na minimum 300 hiljada do 2035. godine. Trenutno, vojska broji 193.000 vojnika.