Više od hiljadu raketa ispaljeno je sa položaja Hamasa na Izrael, saopštila je izraelska vojska, dodajući da je sistem „Gvozdena kupola“ uspešno presreo između 85 i 90 odsto. Rakete „kasam“ koje ispaljuje Hamas i „Gvozdena kupola“ dva su glavna oružja koja se najčešće spominju u sukobu Izraela i Palestinaca.
Ta dva oružja dijametralno su suprotna – sa jedne strane jednostavna i jeftina raketa, gotovo kućne izrade, a sa druge savremeni PVO sistem, koji se smatra jednim od najboljih na svetu.
Šta je raketa „kasam“ kojom Palestinci gađaju Izrael
Metalna cev napunjena eksplozivom u najkraćem je opis rakete „kasam“. Proizvode se od 2001. godine i u početku su imale domet od tri do četiri kilometra. Međutim, u međuvremenu su unapređene tako da mogu da dobace i više od 100 kilometara, navodi „Vašington post“.
Cena jedne rakete „kasam“ je od 500 evra pa naviše, budući da se za njenu izradu koristi veštačko đubrivo, eksploziv i drugi priručni materijali, dok je cena jednog presretača ispaljenog iz „Gvozdene kupole“ 80.000 dolara, tvrde izraelski mediji.
Ovakve rakete koje mogu imati kratak domet problem su za „Gvozdenu kupolu“, jer je taj PVO sistem manje efikasan kod raketa ispaljenih sa udaljenosti manje od tri kilometra. On može da ih za vreme leta detektuje, ali ne uspe da uništi raketu, jer je vreme potrebno za uočavanje i stizanje presretača do rakete veće nego što je raketi potrebno da preleti tri kilometra.
Israel’s iron dome is not holding up against all of the Palestinian rockets. Al Qassam Brigade Spox says they targeted Ashkelon with 137 rockets within 5 minutes this afternoon. ?? pic.twitter.com/ehM6nRkNWw
— Obaida Hitto (@ObaidaHitto) May 11, 2021
Hamas može da ima i na desetine hiljada ovakvih raketa, koje su, uprkos jednostavnosti i odsustvu sistema za navođenje, veliki problem za izraelski PVO zbog niskih troškova izrade i mogućnosti da se veoma brzo i jednostavno naprave.
Šta je „Gvozdena kupola“?
Izraelski PVO sistem „Gvozdena kupola“ koristi se od 2011. godine i dizajniran je da presreće rakete i granate ispaljene iz pojasa Gaze. Može da presreće mete kraćeg dometa, ali i mete srednjeg i dugog dometa, kao što su rakete, dronovi, avioni…
Ovaj sistem oslanja se na radare koji analiziraju da li je dolazeća raketa pretnja za naseljena mesta ili važnu infrastrukturu, na koje se onda ispaljuje presretač.
Presretači mogu da budu ispaljeni iz pokretnih ili statičnih jedinica, detoniraju dolazeću raketu u vazduhu, gde ona eksplodira pre nego što padne na zemlju.
Kako je ranije za Sputnjik rekao ruski vojni analitičar i pukovnik u penziji Mihail Hodarjonok, „Gvozdena kupola“ pre svega štiti od taktičkih raketa Palestinaca.
– Sa takvom brzinom, sa takvom vremenskom reakcijom na ciljeve, to je verovatno najbolji sistem protivraketne odbrane koji je već pokazao svoju visoku efikasnost – rekao je Hodarjonok.
Profesor beogradskog Mašinskog fakulteta Momčilo Milinović kazao je ranije za Sputnjik kako je Izrael „imperija po znanju ravna Rusiji u protivvazdušnoj odbrani u endoatmosferskim uslovima, čak i u egzoatmosferskim, u donjim slojevima jonosfere. Njihovi sistemi su ravni ruskim. Čelična kupola, Strela 1, Strela 2, Strela 3, Davidova praćka“, kaže Milinović.
Iako izraelska vojska tvrdi da je uspešnost „Gvozdene kupole“ između 80 i 90 odsto, neki stručnjaci to osporavaju, te da su se Hamas i Islamski džihad, koji ispaljuju rakete iz Gaze, prilagodili tom sistemu.
