Deca u Srbiji dvostruko češće obolevaju od malignih bolesti nego njihovi vršnjaci u evropskim zemljama. U Srbiji na milion dece oboli njih 335, a u Evropi 165. Užasna statistika govori o razmerama katastrofe u Srbiji, jer pokazuje da se svakog dana jedno dete razboli od raka, a jedan mališan nedeljno umre od teške bolesti.
Broj obolele dece u odnosu na pre 10 godina porastao je za 75 odsto, a lekari smatraju da je osiromašeni uranijum glavni krivac što bolest kosi najmlađu populaciju. Oni se pozivaju na podatke da je pre bombardovanja rak dobijalo oko 160 mališana godišnje, dok je sada ta brojka udvostručena. Prosek za Srbiju je 0,7 odsto obolele dece, a u Evropi 0,4 odsto.
Struka ukazuje i na povezanost toksina iz bombi sa rastom obolevanja najmlađih u Srbiji. Podaci kažu i da je u Srbiji, kao i u većini zemalja u razvoju, gotovo dve trećine novoobolele dece uzrasta do 15 godina.
Kao jedan od dominantnih uzroka obolevanja, srpski stručnjaci ukazuju na radioaktivnu prašinu od bombi koje su zagadile zemljište i reke.
U proseku svake godine 52 dece od rođenja do 19 godina izgubi bitku, od čega dve trećine u uzrastu do 15 godina. Mališani najčešće umiru od tumora mozga, 52,9 odsto, od leukemije 41,2 odsto, dok od limfoma premine 17,6 odsto dece. Najčešći uzrok smrti od maligniteta populacije do 19 godina su tumori mozga sa 40,4 odsto, leukemija 30,8 odsto i limfomi sa 15,4 odsto.
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka, koje ima kancelarije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu daje pomoć i podršku roditeljima obolele dece.
– Oni neretko dolaze iz gradova i mesta u unutrašnjosti, potpuno utučeni jer su saznali da im dete boluje od teške bolesti i kako se kaže, “svet im se srušio”. Našli su se na novom terenu, bore se sa ozbiljnim neprijateljem i u toj situaciji im podrška mnogo znači – kaže psiholog Nebojša Miljević iz Nurdora.
To udruženje roditeljima obezbeđuje besplatan smeštaj i prevoz do klinike, a vodi i računa o njihovom psihičkom stanju.
– Mi ih, između ostalog, povezujemo sa roditeljima čija su deca izlečena kako bi im pokazali da je izlečenje moguće i ulili nadu u ozdravljenje njihovih mališana. Prikupljamo sredstva za proširenje Roditeljske kuće u Beogradu – kaže Miljević.
Otrovne bombe
Predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije Darko Laketić smatra da može da se konstatuje da je “neki otrov delovao na decu”.
– Lako je pretpostaviti šta je to, budući da je 1999. toliko otrova izbačeno u životnoj sredini. Osiromašeni uranijum je vrh ledenog brega. Oslobođeni su piraleni iz trafostanica, kao možda najsnažniji kancerogen, benzemi, razni otrovi zbog bombardovanja fabrika boja i lakova, kao i rafinerija – rekao je Laketić. On je istakao da je značajno to što su zemlje poput Holandije i Norveške pred UN pokrenule raspravu o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi.
Devojčica dobila bitku
Teodora Vranješević 2016. imala je osam godina kada joj je dijagnostifikovana leukemija. Roditelji su sa devojčicom, prema rečima njene majke Nataše, proveli godinu dana na intenzivnom lečenju u beogradskom Institutu za majku i dete, ali bolest se vraćala.
– Nastavak lečenja je bio hitan i pokrenuli smo akciju prikupljanja novca, jer nas je Univerzitetska klinika u Frankfurtu primila, uz šanse od 60 odsto da će lečenje biti uspešno – rekla je Teodorina majka Nataša. Ona je zahvalna frankfurtskim lekarima i “Vestima”, koje su bile deo akcije. Vranješevići su se posle 14 meseci provedenih u Frankfurtu vratili u Kragujevac, a devojčica je u dobrom stanju.
Rak galopira od 1999.
Godina Broj obolele dece
1999. 167
2006. 209
2011. 271
2015. 226
2016. 334
