O prirodnim lepotama Sjenice nadaleko se priča, pogotovo o njenoj zvezdi – meandrima Uvca zbog kojih turisti dolaze iz svih krajeva sveta. Svi koji su bili znaju da je najlepši pogled na krivudavu reku s vidikovca Molitva, međutim retko ko zna da se on nalazi na imanju Bajra Muhovića.
Kraljevstvo beloglavog supa, zvanično Specijalni rezervat prirode Uvac, jedno je od najlepših destinacija u Srbiji. Zaštićeno 1971, prirodno dobro od izuzetnog značaja nalazi se u jugozapadnoj Srbiji između planina Zlatar, Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik. Gledajući u reku Uvac vide se najlepše nijanse zelene i plave boje, a glavna atrakcija svakako su njeni vijugavi meandri. Rezervat na 7.500 hektara dom je 219 biljnih vrsta i 172 vrste ptica, a posebnost mu daju lešinari koji tamo obleću, pogotovo kraljevi srpskog neba – beloglavi supovi. Sa oko 110 gnezdećih parova (450-500 jedinki), tamo je najveća gnezdeća kolonija u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu.
– Uvac je doživljaj. Pravi osećaj prostranstva – glavni je utisak fotografa Ivana Strahinića.
Nekima možda kvari utisak što još nema puta do vidikovaca, ali za našeg “vodiča” to je savršeno. Zbog najlepšeg doživljaja krajolika, svi idu na vidikovac Molitva, a nema osobe koja tamo nije primetila dobroćudnog brku.
– Potrebno je vremena da se obiđe vidikovac, pa ljudi često ogladne i ožedne. Budući da kod Molitve nema restorana ili prodavnica u blizini, sasvim je prirodno da svrate do dobroćudnog brke Bajra. Koliko znam, nikad nikog nije oterao. Ispred kuće ima drveni sto i klupe. Ako su ljudi žedni i gladni, on izađe u susret – tvrdi Strahinić.
Ističe da je Bajro Muhović izuzetno gostoljubiv, da proizvodi sir i med i da nije napadan, niti dosadan.
– Čak je vrlo lepo kad se posle nekog vremena opusti i počne da priča – dodaje fotograf.
Ne zna Bajro koliko je tačno ljudi prošlo kroz njegovo imanje, a ne želi da priča o tome da li je imao neprijatnih situacija.
– Samo kaže da su neki ljudi prijatni i da ima i onih koji to nisu. Ali nikad nikome to nije uzeo za zlo, a verujem da pamti one koji to zaslužuju – napominje Strahinić.
Kao i za mnoge lepe predele u Srbiji, najbolje, a i najlepše bilo bi ako biste odvojili nekoliko dana za obilazak i kombinovanje više stvari.
– Džip tura, čamac sa obilaskom Ledene pećine, pešačenje pored meandara, poseta nekom od domaćinstava… I obavezno Pešter, ali to je za neku drugu priču – kaže Strahinić kao da najavljuje neki naredni foto-zapis iz naše lepe zemlje.
Suza u oku gorštaka
U želji da opiše kakav je Bajro čovek, Ivan nam je ispričao jednu anegdotu.
– Nedaleko od njegove kuće džip mi se zaglavio u smetovima. Bajro me je video u daljini i posle kratkog vremena se pojavio sa nekoliko lopata. Vozilo je izvučeno za pola sata, a sa jednom bih ga otkopavao nekoliko sati. Kad vam neko iskreno pomogne, želite da se odužite, ali Bajro nije pristao da uzme novac. Čak mi je poklonio svoj sir – navodi fotograf, koji nije zaboravio učinjenu uslugu.
Baš te zime uslikao je domaćine, a fotografiju je uramio i poneo je kad je posle nekoliko godina ponovo išao do Uvca. Naravno, svratio je do Bajra na kašiku meda i kafu.
– Znao sam da će me Bajro ispratiti do džipa gde sam mu poklonio uramljenu fotografiju njega i Nafije. Nije mogao da veruje. Tad sam prvi put video suzu u oku gorštaka – kaže zadovoljan što je uspeo da uzvrati pažnju.
Modroplava najlepše stoji
– Boja Uvca menja se u zavisnosti od doba godine i padavina.
Po mom mišljenju, najlepše mu stoji modroplava. U kombinaciji s jesenjim bojama i stenama izgleda čarobno. Nije loš ni kad se odene u zimu – neodlučan je naš vodič koji, vidi se, iskreno uživa u prirodnim lepotama.
Podzemni zamak
Za one koji vole da pešače, tu su visoke i strme krečnjačke litice, uvale i šume, a poseban ugođaj pružiće Ušački pećinski sistem, najveći u Srbiji. Čine ga pet pećina, od kojih je najpoznatija i najveća Ledena pećina sa 12 predivnih dvorana ukrašenih stubovima i zavesama. Najmanji, ali i najinteresantniji deo Ušačkog pećinskog sistema čini jama Bezdana.
