Dragan Tomić iz teslićkog sela Čečava našao se među srećnicima koji su uspeli da u Minhenu “dobiju” malu baštu sa tipskom drvenom kućicom. On i njegova supruga Elke sada imaju baštu ispod brda, nastalog za vreme gradnje sportsko-stambenih objekata za Olimpijske igre 1972. godine.
U lepo uređenom delu kompleksa, koji ima zvanično ime NNj 30 i jedan je od 83 slična u celom Minhenu i okolini, uspešno kombinuju uzgoj povrća, voća i zelene travne površine. Sve to na po trećini ukupnog prostora, bez drvene kućice površine 16 kvadrata.
– Punih sedam godina čekali smo na listi da dobijemo ovaj prostor. Tu imamo sve u malom izdanju, ali za nas dovoljno. Ja sam odrastao u planinskom kraju i ni ovde ne mogu bez brda i planine. Dobili smo baštu, u blizini je olimpijsko brdo i uživam gledajući ga dok se zabavljam oko povrća, voća i travnjaka – kaže Dragan Tomić (57) i pokazuje šta će uskoro promeniti u ovom prostoru.
Dragan je radio kao terenski radnik na montaži i za nekadašnje prilike u Jugoslaviji bio je oličenje čoveka koji je večito daleko od kuće i roditeljskog doma, bilo da se radilo u granicama bivše Juge ili inostranstvu. Dobar deo svog života proveo je radeći kao monter u firmi “4. septembar” iz Teslića u Brodu u Rafineriji nafte, a kasnije u nekadašnjem DDR u Jeni. Tamo je upoznao suprugu Elke s kojom ima ćerku i sina i od 1992. žive u Minhenu. Posle rada na građevini Dragan je dobio posao u velikoj nemačkoj firmi MTU u Karlsfeldu gde radi već 24 godine.
– Odrastao sam u prirodi i to me i danas privlači. U Jeni je majka moje supruge Elke imala baštu sličnu našoj i stalno nas je nagovarala da to obezbedimo za sebe. Dolaskom u Minhen tražili smo baštu i pre četiri godine uspeli smo da dobijemo ovo što i danas koristimo i u čemu uživamo. Za te bašte vlada veliko interesovanje, tako da i pored toga što ih ima dosta u Minhenu, do njih nije lako doći. Ovo je pravo mesto gde čovek može da se odmara uz rad, da brine o cveću, voću, povrću, travnjaku i da se oseća lepo. Nama je ova bašta blizu stana, u nekadašnjem olimpijskom selu, pa supruga i ja više puta sedmično dolazimo ovde biciklima – ističe Dragan Tomić.
A ova bašta im je baš dobro došla u vreme pandemije korona virusa, koja je u potpunosti promenila život mnogim ljudima i državama. Tu ispod Olimpijskog tornja Dragan i njegova supruga Elke su našli utočište.
– Mi smo prošli mnogo bolje nego mnogi Nemci i naši ljudi, jer smo dolazili u ovu baštu i provodili vreme izolacije. Koristili smo to vreme za okopavanje, sađenje, zalivanje i uređenje bašte i raznovrsnog povrća i voća u njoj. Bili smo u prirodi, na svežem vazduhu i u lepom okruženju i to nam je mnogo značilo – kaže Dragan Tomić.
Zanimljivo je da u ovim malim “rajskim vrtovima” postoje jasna pravila kako se i šta uzgaja. Pored rasporeda na trećine ukupne površine, bez drvene kućice, gde se uzgajaju povrće, voće i travnjak, propisani su još neki uslovi. Nijedno drvo u bašti ne sme da bude više od četiri metra, kućice nemaju struju, a zakupci bašti koriste vodu i plaćaju je po potrošnji.
Roštilj može da se koristi samo na plin, a u baštenskim kućicama nije dozvoljeno noćenje, već samo može da se koristi dok traje dnevna svetlost. Korišćenje bašte i kućice košta 350 evra godišnje.
Sportsko druženje
Po dolasku u Minhen Dragan Tomić je vrlo brzo upoznao naše ljude. Među njima je bila i grupa nekadašnjih igrača SK Srbija koji su veliki fudbalski teren zamenili fudbalom na “male golove”. Pune dve decenije Dragan igra svake nedelje sa društvom u kome su, pored ostalih, dr Mane Cudić, počasni predsednik SK Srbija, Jovo Rusić, Veljko Raičević, Raka Ašković i mnogi drugi. Jednom godišnje Dragan okupi svoje saigrače i sa njima u maloj bašti obeleži uspešno i lepo sportsko druženje.
Rasuti po celom svetu
Dragan Tomić ima dva brata i dve sestre i svi su rasuti po svetu. Jedan brat živi u Austriji, drugi u bavarskom pograničnom gradu Bad Rajhenhal, jedna sestra je u Sloveniji, a druga u Americi. U rodnoj Čečavi danas žive samo roditelji, otac ima 82, a majka 79 godina i srećni su kad im se svake godine u avgustu okupe deca sa svojim porodicima.
– Rekao sam ocu da će ove godine za naše druženje, kada dolaze braća i sestre sa svih strana, na ražnju da se peče jare. Do sada smo svake godine pekli jagnjad kada se okupimo, a sada je došlo vreme da se na ražnju okreću jarad – govori kroz smeh Dragan.
Tradicija duga vek
Grad Minhen je svojim stanovnicima omogućio da koriste male bašte u skoro svim delovima grada. To je tradicija duga više od 100 godina, a vek postojanja obeležen je 2017. U gradu i njegovom okruženju postoje 83 vrta sa skoro 9.000 parcela koje koristi više od 11.000 članova. Udruženje korisnika malih bašta čini savez koji je najveći u Bavarskoj. Moto u radu i postojanju ovih oaza zelenila su radost i prijateljstvo, povezivanje svih generacija i ljudi raznih nacionalnosti i borba za zdravu klimu. Zbog toga je interesovanje za male bašte izuzetno veliko među stanovnicima Minhena.
