Čitaoci "Vesti" verovatno se sećaju reportaže o Nazifu Karišiku iz pešterskog sela Trijebinje koji je, pošto ga je pre četiri godine ostavila supruga Elvedina, na jedvite jade, u kućici od blata, prehranjivao petoro sitne dece. Najmlađi i tada teško bolesni Samir imao je nepunih godinu dana. Još je bio u pelenama, dok je Elma imala četiri, Enisa pet, Elvis sedam i Elvedin devet godina. Njihova majka se preudala u susedno selo i nijednom ih do danas nije posetila. Nazif je tada kopao, sekao šumu i kosio za nadnicu od 10-15 evra, a o mlađoj braći i sestrama brinuo je najstariji Elvedin. Deca su tugovala za majkom, često su plakala i bila gladna, bilo je i ozbiljnih bolesti. Priča o ostavljenom Nazifu i njegovoj borbi da u teškoj sirotinji decu prehrani i izvede na put, ganula je tada mnogo naših čitalaca iz celog sveta. Polovni mobilni telefon, koji je Nazifu poklonio jedan od komšija, stalno je zvonio. Javljali su se ljudi iz Australije, Kanade, Amerike, Nemačke, Švajcarske… Odmah su počeli da pristižu i novčani prilozi. Najpre za hranu, obuću i odeću, a potom i za izgradnju kuće. Tako je Nazifu i njegovim mališanima, sakupljeno oko 12.000 evra, pa je porodica Karišik započela i uz dodatnu pomoć sakupljenu na Pešteru, završila kuću u koju se nedavno uselila.
– Imamo kupatilo, lepe sobe za decu, mašinu za pranje veša, do tada sam sve prao ručno, često i na obližnjoj reci. Sada imamo frižider, televizor, tri krave, konja, kozu i dva jareta. Sve to omogućili su nam dobri ljudi iz inostranstva, mahom čitaoci "Vesti" koji su mojim mališanima spasli živote. Da nije bilo te pomoći i dobrote pocrkali bi na pešterskom mrazu od gladi i studi – priča danas srećni Nazif i naglašava da su deca porasla.
Najstariji Elvedin ima 13 godina i često kuća ostane na njemu. Za majkom više ne plaču, glad, nemaština i bolest su prošlost.
– Neka Bog pomogne svakome ko nam je pomogao, neka sreća prati sve dobre ljude koji su nahranili moju decu, sačuvali ih od pešterskih mrazeva i sagradili im kuću. Posle svega lepog što nam se dogodilo u poslednje tri godine, na život gledamo s mnogo više optimizma. Iskreno se nadam da će bar neko od dece završiti visoke škole i da će se jednog dana, makar na taj način, odužiti našim dobrotvorima – poručuje Nazif.
Kad ga je majka ostavila Samir je bio bolestan i potpuno zapušten. Spasli su ga dobri ljudi, penzioneri iz Sjenice, Hajro i Hafiza Hadžajlić, koji su ga primili u svoj dom, kao svoje dete i preuzeli svu brigu o njemu. Pošto je imao probleme s nogama, Samir je jedva prohodao. Često je morao kod lekara, ali Hajru i Hafizi ništa nije bilo teško. Uz sve to, stalno su ga vodili u Trijebinje da se vidi sa braćom i sestrama. Danas je Samir pravi momak. Zalečio je sve bolesti i ide u zabavište, u dobrostojećoj porodici Hadžajlić ostaće sve dok njegov otac, braća i sestra požele.
|
Dobro se dobrim vraća – Sa Samirom je u naš dom stigla i sreća. Sin i snaja, koji žive sa nama, dugo nisu imali dece, a prošle godine su dobili sina. Imamo drugog sina, snaju i unuke u inostranstvu. Uz njihovu pomoć i podršku da brinemo i o Samiru – kaže Hajro Hadžajlić.
|
