Pandemija koronavirusa usporila je radove na završnici spomen hrama “Svetih srpskih novomučenika” na vojnom groblju u Mauthauzenu, te se pristupilo onim radovima koje je bilo moguće obaviti u radionici, zaključeno je na prošloj sednici građevinskog odbora za izgradnju spomen hrama.
Sastanku su prisustvovali episkop austrijsko-švajcarski Andrej, kao predsednik Odbora, protojerej-stavrofor Dragan Mićić iz Linca, sekretar Željko Malešević i telefonski Mladen Filipović, šef Predstavništva RS u Austriji.
Na sednici je bilo reči o završnoj fazi radova i o celokupnom napretku radova na spomen kapeli, koji je ostvaren. Građevinski planovi su zbog pandemije koronavirusa prilično usporeni i nije bilo moguće ostvariti planirano, zaključili su učesnici.
Ukazano je da se pristupilo radovima koje je bilo moguće obaviti u radionici, kao što su izrada ikonostasa, mozaika, kao i ikonopisanje i priprema Knjige mrtvih.
Vojno groblje Rajfendorf-Mauthauzen nalazi na svega dvadesetak minuta vožnje od Linca, a na tom mestu počiva između 7.000 i 8.000 srpskih vojnika, oficira i civila koji su u jesen 1914. godine zarobljeni i odvedeni iz Srbije i okruŽenja u zarobljeniČki logor Mauthauzen kod Linca kroz koji Će do 1918. proČi oko 40.000 Srba, Italijana, Rusa i drugih naroda.
Pre 100 godina, u svojim pismima jedan od interniranih srpskih oficira izrazio je nadu da će odmah nakon rata na mestu logora biti izgrađena jedna spomen-kapela, da očuva sećanje na strašne žrtve koje su podneli srpski logoraši.
Tek uz podršku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika od leta 2014. godine krenulo se u realizaciju ovog projekta. Početak projekta poklopio se sa postavljanjem episkopa Andreja na čelo austrijsko-švajcarske eparhije.
