Posle dugog putovanja od Melburna u Australiji do Peštera u Srbiji, porodici Slobodana Bandovića, siromašnog žitelja sela Gradac, kod Sjenice, uručeni su paketi koje su im iz ove daleke zemlje poslali naši čitaoci Radmila i Slobodan Stefanović.
Paketi su do Soluna pristigli brodom, a potom do Beograda železnicom i autobusom do Novog Pazara… Uručeni su uz pomoć našeg saradnika i poznatog humanitarca Hida Muratovića koji je terenskim vozilom jedva uspeo da se probije do još snegom zavejanog Graca na Pešterskoj visoravni.
– Baš smo se obadovali kad smo čuli da nam stižu paketi iz Melburna i da ih ponovo šalju Radmila i Slobodan Stefanović koji su nam sličan paket poslali i prošlog leta. Najviše su se obradovali naši sinovi: Stefan, Radiša i Petar, jer znaju da će ponovo dobiti odeću, obuću, igračke, školski pribor i druge poklone. Hvala mnogo Radmili i Slobodanu, hvala im što su nas se setili, što misle na nas i što nam i na ovaj način pomažu. Bog neka ih čuva i sreća prati! Ne poznajemo ih, ali smo sigurni da su predobri ljudi – ističe Slobodan.
Naglašava i da, iako je uz pomoć dobrih ljudi, mahom čitalaca “Vesti”, prošle godine ukrovio novu kuću, još sa decom, suprugom Stankom i majkom Marijom živi u trošnoj udžerici koja svakog trenutka može da se sruši.
– Mi se u Boga nadamo da će nam “poslati” dobre ljude koji će nam pomoći da ovog proleća nastavimo radove i da se pre zime i uselimo. Jedan veliki korak već smo napravili ukrovljenjem kuće, drugi će biti završetak unutrašnjih radova, a treći useljenje i nabavka nameštaja i najosnovnijih aparata za domaćinstvo. Neće biti lako, ali mi se nadamo da ćemo, uz pomoć dobrotvora, sve izgurati do kraja i da će naši mališani imati topli dom sa kupatilom o kome svi maštamo godinama – dodaje Slobodan.
Moli nas da prenesemo veliku zahvalnost i Marku Milanoviću iz Ciriha od koga je dobio 100 švajcarskih franaka.
– Svaki evro, dolar, franak ili dinar mnogo nam znače, jer tokom zime nemamo nikakvih prihoda. Leti ponešto zaradimo nadničeći po Sjenici i Pešteru ili prikupljajući po šumama na Goliji, kleku, pečurku, šipurak i druge šumske plodove. Zimi nema od čega ni dinar da se zaradi. Trpimo svi, deca najviše – iskreno će Slobodan.
Ipak, otkako je u poslednje dve godine štićenik Humanitarnog mosta “Vesti” i pod brigom humanitarca Hida Muratovića, celoj porodici je mnogo bolje nego ranije.
– Mislili smo da za nas nema nikakve nade, da ćemo doveka biti puka sirotinja i smrzavati se u našem trošnom kućerku sklepanom od blokova, blata i lima… Strahujemo i ove zime i jedva čekamo proleće, ali sada bar imamo nadu da će i za nas doći bolji dani – reči su Slobodanove supruge Stanke.
Radiša napreduje
Tokom prošle godine više puta smo se bavili zdravstvenim stanjem Slobodanovog i Stankinog srednjeg sina Radiše, koji je bio potpuno zapušten i progovorio je tek u šestoj godini. Nakon što je prošao potrebne lekarske preglede i snimanja u Beogradu, Radiša vežba sa logopedima u Sjenici i Novom Pazaru i solidno napreduje. Imao je i dve uspešne operacije, a na jesen bi trebalo da pođe u školu. Ipak, još se ne zna da li u redovnu ili “specijalnu”. Ništa od toga i ne bi bilo moguće da nije bilo dobrih ljudi, na čemu će im Bandovići biti večno zahvalni.
Još na kazanu narodne kuhinje
Da bi se prehranili, Bandovići su prinuđeni da koriste pomoć Narodne kuhinje u Sjenici. Po topli obrok obično je išla baka Marija (Slobodanova majka) dok prošle godine nije ozbiljno povređena u saobraćajnoj nesreći. Dugo je nosila gips na ruci i nozi. Na sreću, oporavila se, pa će čim zima popusti ponovo krenuti na svakodnevna putovanja do 10 kilometara udaljene Sjenice, jer kofa kuvanog jela i po nekoliko vekni hleba mnogo znače ovoj porodici.
