I ovog proleća, uprkos pandemiji korona virusa koji hara čitavim svetom, naši plemeniti zemljaci iz daleke Australije nisu zaboravili na one prema kojima život često bio više maćeha nego majka. Dokazali su to uputivši im vredne donacije uz dobre želje i nadu da će im dobro doći i olakšati teško breme s kojim se svakodnevno suočavaju.
Među tim ljudima dobrog srca je anonimna familija iz Sidneja, koja je izdvojila vrednu donaciju od 1.500 dolara, namenivši po 500 dolara za tri porodice. Kao ni mnogo puta ranije, ni sada nisu izostavili siročiće Tijanu i Tamaru iz Banje kod Zubinog Potoka na Kosmetu, koje su pod starateljstvom tetke Nade Lazović i Dobrice Sovrlić od kada su ostale bez oba roditelja. Njihov stariji brat Bojan u međuvremenu se preselio kod ujaka u Suboticu zbog školovanja.
Zatim, samohranu majku troje mališana Vuku Barbu iz Mramorka, koja je kada smo prvi put o njoj pisali živela u nehumanim uslovima i jedva sastavljala kraj s krajem. Zahvaljujući pomoći mnogih dobrotvora, kao i anonimnih donatora iz Sidneja, ona i njeni mališani danas imaju sopstveni krov nad glavom, nisu više gladni i željni svega.
Isto tako, nisu zaboravili ni Nikolu Matkovića iz Vučinića kod Novog Pazara i njegove siromašne roditelje. Iako izvanredan đak, Nikola i danas sa roditeljima živi u kućici sa zemljanim podom, bez kupatila, često se dovijajući i kako da stigne do škole zbog velike udaljenosti.
Stalno na pameti dobrih ljudi
Još 300 dolara za ovog izvanrednog đaka pešaka iz Vučinića poslala je i Baka Ana iz Kanbere, znajući u kako teškim uslovima odrasta ovaj dečak, a uprkos tome niže veliki uspeh u školi i daje sve od sebe da jednog dana postane glavni oslonac svojim roditeljima i omogući svima lepše sutra.
Isto toliko novčane pomoći od Dijane i Silvane iz Melburna stiže i za slepog mladića Aleksandra Smukova iz Dobrinaca kod Rume i njegovu porodicu u kojoj ljubavi ima najviše, a najmanje zdravlja. Samim tim, nevolja uvek na pretek uprkos borbi i želji da žive od svog truda i rada. Jednostavno, nešto uvek nedostaje, jer kad bolest uđe na vrata, sreća izlazi kroz prozor…
Donaciju od 200 dolara, uputili su i Ljube i Miško Kljajić iz Sidneja za njihovu prezimenjakinju Svjetlanu Kljajić iz Sključana kod Kozarske Dubice, samohranu polupokretnu majku, koja je preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja.
Siromaštvo i bolest zajednički činilac
Poslednja, ali ne manje vredna stiže od donatorke Katice Grmuš iz Australije od 100 dolara za Milana, Evicu i Mariju Milanović iz Žunjevića na Rogozni. Budući da nemaju nikakva primanja, da žive od nešto zemlje i toga što Milan uspe povremeno da zaradi u nadnici, ovaj dar će im i više nego dobro doći.
Dakle, razlog zbog koga su svi ovi humani ljudi sa Petog kontinenta odlučili da pomažu upravo ovim štićenicima Humanitarnog mosta više je nego očigledan. Sve njih povezuje ista muka, a to su siromaštvo i bolest, zbog kojih ne mogu sami da se izbore za svoje bolje sutra. Uprkos tome što im je vredna pomoć godinama unazad povremeno stizala od dobrih ljudi širom sveta. Znaju dobro to i naši plemeniti čitaoci iz Australije, zbog čega se trude da ih kad god mogu usreće i pomognu da bar deo nedaća spadne s njihovih pleća.
Uručenja narednih dana
Navedene donacije narednih dana biće postupno uručivane svima kojima su u namenjene. O tome ćemo, kao i svih 20 godina od kako su se Vesti” prvi put pojavile na kioscima širom Australije, pisati i verno zabeležiti sve što ovih sedam ugroženih porodica bude poručilo svojim dobročiniteljima u znak zahvalnosti.
Lanac humanosti
Dobrota naših čitalaca iz Australije, ali i širom sveta o kojoj svakodnevno pišemo, za svaku je pohvalu i divljenje, ali i primer svima nama šta znači čovekoljublje i istinsko milosrđe kome svi treba da težimo. Iako zvuči kao kliše, naše malo, nekome mnogo znači. Lanac humanosti se davanjem produžava, osnažuje, ali i ispunjava dušu svakome ko se tom lancu pridruži. Sreća je uvek bila, i uvek će biti, u davanju bez zadnjih želja i pomisli. Onda kada ne očekujemo baš ništa za uzvrat.
