Muratović je krenuo iz Rajetića na Rogozni gde u osnovnoj školi ima pet đaka: Đurđina i Katarina Kostić, Lejla Dupljak, Kristina Balović i Nikola Aksentijević. Njihova učiteljica Enisa Šabanović kaže da škola decenijama nije radila jer nije bilo đaka i da se nada da će dece biti više.
– Kad bi Rogoznom prošao asfalt, mladi bi ostali, vratili bi se odseljeni i bilo bi đaka – ističe Enisa.
U Vrbasiću, podno Golije, nastavu pohađaju tri, a u Vučiniću četiri đaka. Učiteljica Nezrina Maljevac svakodnevno pešači do Vrbasića da bi Senad Kajtazović i Tarim i Selama Mustafić savladali lekcije. I Ružica Mijailović često mora put pod noge do Vučinića gde je čekaju Almin Bogućanin, Tijana Majdak i Marko i Ivan Radovanović.
U Baletićima, takođe na Goliji, Igbala Husović uči samo Dževada Martinovića i Adela Kolića, a u Popama, celu školu čine učiteljica Mersiha Nurković-Bogućanin i njen jedini đak Stefan Pendić. U Svilanovu je nešto više dece, ali nedovoljno za jedno odeljenje. Marina Biševac, kao i njene koleginice, u jednoj učionici drži nastavu Anđeli i Danijeli Komatina, Stefanu i Jovani Veljović, Stefanu i Sanji Pavićević i Petru Beševiću.
Zahvalni Muratoviću
– Imam sve razrede, od prvog do četvrtog, dok prvaci sriču slova i uče da pišu, trećaci i četvrtaci već savladavaju ozbiljnije lekcije. Nije lako, ali mora se tako. Deca su dobra i vredna, nadamo se da će ih biti još i da će škola opstati – priča učiteljica Marina i zahvaljuje se Muratoviću što svake godine poklonima obraduje decu od kojih mnoga još nisu videla grad.
