Vredna pomoć naših čitalaca i dobrih ljudi iz Amerike, Belgije, Nemačke i Austrije stigla je prvih julskih dana u Rašku oblast i već je obradovala siromašne, bolesne i usamljene bake: Slobodanku Milošević iz Znuće i Olgu Mihajlović iz Dragočeva na Rogozni, Hamidu Bihorac iz zabite Krnje Jele na Pešteru i Muratku Ramičević iz Kladnice kod Sjenice.
Sve one su dugogodišnje štićenice našeg Humanitarnog mosta, nemaju nikoga svoga, žive u trošnim kućercima i preživljavaju uz pomoć naših čitalaca i dobrih ljudi iz ovog kraja. Donacije, ukupno vredne 850 evra, poslali su im: Đulisa i Jaho Ragipović iz Belgije (150 evra), Šahza Šabović iz Amerike (150 evra), porodica Gavrić iz Austrije (200 evra), Rešad Alić iz Nemačke (150 evra) i familija Juković iz Novog Pazara (200 evra).
– Dobila sam 100 evra, tepih vredan 50 evra, koji sam puno želela, i namirnice u vrednosti takođe 50 evra, naravno da sam radosna i srećna, prvo, zato što znam da neko brine o meni, drugo, zato što ću jedno vreme biti spokojna i neću strahovati hoću li ostati gladna i bez lekova – priča baka Slobodanka Milošević iz zabitog sela Znuća na Rogozni koja polušlogirana bije bitku za opstanak na svom kućnom pragu.
Ona pripoveda o pustim selima.
– Cela Rogozna je raseljena, svi su otišli u potrazi za boljim životom, zimi mesecima ne sretnem čoveka, leti je malo bolje jer dođe po neko od raseljenih iz Kraljeva, Kragujevca i Beograda, kad mene ne bude i po mojoj kući urlaće vuci, hvala dobrim ljudima i “Vestima” što mi olakšavaju i produžavaju život, hvala svim dobrotvorima, bogu ću se svako veče moliti za njih – poručuje baka Slobodanka.
U još nepristupačnijem selu Dragočevo na Rogozni, zimi takođe odsečenom od sveta, svoju bitku sa bedom i samoćom bije usamljena starica Olga Mihajlović,u poslednjih pet godina pomažu joj i naši čitaoci. Ovog puta poslali su joj 100 evra i namirnice u vrednosti 50 evra.
– Nemam penziju, socijalnu pomoć, niti zdravstveno osiguranje, zaboravila sam kad sam poslednji put bila u Novom Pazaru i na lekarskom pregledu, do grada je 40 kilometara makadama, kad padnu kiše ne može se ni traktorom, nema autobusa, ni taksija, država nas je davno otpisala – žali se baka Olga i moli da svim dobrim ljudima koji su joj poslali pomoć prosledimo njene najlepše želje i neizmernu zahvalnost.
Istu donaciju dobila je i baka Hamida Bihorac iz Krnje Jele na Pešteru, koja takođe živi sama, ali za razliku od Slobodanke i Olge, ona ima lepo renoviranu brvnaru u čije utopljavanje i opremanje su naši čitaoci pre tri godine uložili oko 15.000 evra.
– Zahvalna sam bogu što me je pogledao, više se ne smrzavam, ne gladujem, lekova imam dovoljno, povremene donacije omogućuju mi da kupim namirnice i ogrev, ovu donaciju čuvaću za nabavku drva, mora se još sada misliti na zimu koja je na Pešteru duplo duža i teža nego u nekim drugim krajevima Srbije – priča baka Hamida i svim donatorima, koje naziva sinovima i ćerkama, šalje poljupce i zahvalnost do neba.
Posebnu priliku za radovanje imala je ovih dana teško bolesna Muratka Ramičević iz sela Kladnica kod Sjenice koja živi u oronulom kućerku bez vode i kupatila i sve što od humanih ljudi dobije odmah daje za lekove. I one je od grupe pomenutih dobrotvora dobila 100 evra, frižider vredan 200 evra i još 50 evra u namirnicama.
Radost zbog frižidera
– Najviše sam se obradovala frižideru, dugo sam pokušavala da ga kupim, makar i polovan, ali nije bilo šansi jer su lekovi uvek bili preči, sada ću moći da na sigurnom čuvam i manje zalihe hrane, hvala svim dobrim ljudima, život su mi olakšali i dali novu nadu, nadam se da će se i mojim spasiteljima dobrota dobrim vratiti – naglašava Muratka.
Humani Hido
– Gladovala bih da nije ove pomoći i da u selo povremeno ne navrati veliki čovek i institucija Hido Muratović, kad baš zagusti, ja ga pozovem i on obavezno donese pomoć, malo je danas takvih ljudi bog neka ga čuva – kaže baka Olga.
