Mada su krajem aprila od anonimnog dobrotvora i našeg čitaoca iz Lugana u Švajcarskoj, za kupovinu lekova, namirnica i ogreva, dobili po 100 franaka, usamljena i delimično paralizovana Slobodanka Milošević iz raseljenog sela Znuša na Rogozni i teško bolesni i polušlogirani starina Dušimir Vuksanović iz zabite Pačevine na Goliji, puno su se obradovali još jednoj (novoj) donaciji koja im ovoga puta stigla iz daleke Australije. Pomoć od po 100 dolara poslala im je porodica Mirić iz Perta koja im je i ranije slala vredne donacije.
Sreća za starinu
Starina Dušimir je duže od decenije štićenik našeg Humanitarnog mosta, Slobodanka od pre tri godine, oboje žive u planinskom bespuću, bez ikoga svoga, nemaju nikakva primanja, ni socijalnu pomoć, potpuno su nemoćni i ne bi mogli da opstanu bez pomoći dobrih ljudi.
Lakše se diše kada u kući imate namirnice, lekove i bar nešto novca, manje je straha i neizvesnosti, mada stiže leto i lakše mi je, moram da mislim na zimu i da se polako spremam za hladne dane – priča, jedva suzdržavajući suze, baka Slobodanka kojoj je sudbina odredila da celog života bude sama i poslednji čuvar svog ognjišta.
Nemam mnogo želja, ni prohteva, ovde je važno preživeti, svaki novi dan i mesec za mene je veliki dobitak. Hvala puno porodici Mirić iz Australije i svima koji mi pomažu u poslednje dve-tri godine, život su mi promenili i olakšali, bog im dao sreće i zdravlja, hvala puno i Humanitarnoj organizaciji Ljudske sudbine iz Novog Pazara i velikom dobrotvoru Hidu Muratoviću što me često obilaze, uz donaciju iz Australije doneli su mi i doručak i kafu da zajedno popijemo – ističe baka Slobodanka.
Iste “sreće” je i vremešni Dušimir Vuksanović, jedini žitelj zabite Pačevine na padinama Golije: živi sam, nepokretna mu je leva strana, nema nikakva primanja, čitaoci “Vesti” i komšije iz susednih sela hrane ga, leče, greju i drže u životu.
Molitva za spasioce
– Bog i dobri ljudi su me spasli nakon tri moždana udara, leva ruka i noga su mi oduzete, ali ipak sam “na nogama”, borim se koliko mogu. Ne bih izdržao da nije bilo pomoći koja mi duže od decenije stiže iz celog sveta, nisam ni znao gde je Australija i da tamo daleko ima naših ljudi, a evo, baš iz te zemlje često mi stiže pomoć, hvala svim mojim dobrotvorima, hvala porodici Mirić, svako veče i jutro prekrstim se i pomolim za sve te dobre ljude i moje spasioce – naglašava starina Dušimir.
Donacija porodice Marić mnogo znači i Safetu Kovačeviću, poslednjem pešterskom nomadu i jedinom žitelju zabitog sela Pode na Pešteru, siromašnoj porodici Milanović iz sela Žunjevići na Rogozni i Radanu i Danici Veljović iz sela Pope kod Tutina. Svi su dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta, Safet 12 godina, pordica Milanović deceniju i po, Radan i njegova nepokretna majka Danica dve godine.
Hvala dobrotvorima iz Australije, hvala i članovima Humanitarne organizacije Ljudske sudbine iz Novog Pazara koji su mi, osim 100 dolara, doneli i puno namirnica, jedno vreme neću morati da pešačim do prodavnice u udaljenom selu Dolići – veli usamljeni Safet Kovačević.
Puno srce
– Hvala mnogo humanoj porodici Mirić, njihova donacija pomoći će nam da izmirimo deo nagomilanog duga za struju, zbog neplaćenih računa pretilo nam je isključenje i život u mraku, u borbi za golo preživljavanje uvek su nam preči brašno i lekovi, struju najčešće nemamo od čega da platimo, da nije dobrih ljudi iz celog sveta koji nam pomažu godinama, živeli bismo bez svetla – priča, uz veliku zahvalnost dobrotvorima iz Perta Milan Milanović sa Rogozne.
Za lekove i hranu
– Imamo sreću da u poslednje dve-tri godine o nama povremeno, ponekom vrednom donacijom i namirnicama, brinu čitaoci “Vesti”, da nije njih ne bismo imali ni najosnovnije uslove za opstanak, hvala puno porodici Mirić iz daleke Australije, bog im dao sve što u životu, njihovu donaciju potrošićemo za lekove mojoj nepokretnoj majci Danici, kupićemo i nešto brašna – poručuje Radan Veljović iz sela Pope kod Tutina.
