Čitav život je satkan u toj jednoj sobi. Tu su po zidovima i porodične fotografije, goblen sa motivom crkve, ali i crteži stvarnosti – ispucali zidovi i tavan koji samo što se ne sruši.
Ipak, kod sedmočlane porodice Perić iz Zebinca kod Novog Brda najviše ima ljubavi i dečje radosti, one neiskvarene sreće. I malo njima je kao nebo veliko, pa i tu sobu vide drugačije od odraslih.
Slavica i Goran Perić sa petoro dece žive u staroj porodičnoj kući od ćeramide. Starija kuća od svih njih zajedno, pa još duplo toliko!
Teška borba
Ipak, bore se i dovijaju kako znaju i umeju jer im je želja da im deca ne razmišljaju o tome.
Žele da im deca ne razmišljaju ni da žive u enklavi i da je sve ono što je za njihove vršnjake normalno – za njih samo pusti san. I u Zebnici je nekada bilo mnogo više dečje graje, ali i dima na odžacima. Većina Srba je pobegla – podjednako od zuluma koliko od siromaštva. Perići se još ne daju.
Nemaju mnogo, ali domaćinski dočekuju kako su i njihovi radili vekovima u Novom Brdu.
– Supruga čuva decu, a ja ne odbijam nijedan posao. Uglavnom radim za nadnicu. Imamo malu baštu i gajim pčele, pa tu barem ne brinemo puno oko hrane. I kuću sam sređivao dok sam imao para. Ali, drugo vreme je to bilo. Sada sam stao jer ne mogu na sve strane – priča Goran Perić.
Tu je negde, da zaplače što nema, a nije za to kriv. Rešenje je, shvata, da se jave ljudi dobre volje i da mu pomognu da napravi novu kuću. Ne pravi je za sebe, već za decu, da imaju gde da žive i ostanu.
Supruga pokazuje pukotine po zidovima i na plafonu. Kaže, noću čuje i miševe iz poda.
Strah za decu
– Iskreno se plašim da će plafon da nam se jednog dana obruši. Za decu se plašim, ne za sebe – kaže.
Dok oni pričaju deca pažljivo slušaju. Čudno im da se roditelji na nešto žale. Navikli da se sve deli: od parčeta hleba, preko garderobe – do sobe. Radosni su, mada ne znaju ni šta je lap top ili igrice na računaru ili telefonu.
Onaj virtuelni život današnjih mališana žive igrajući žmurke, jurke ili fudbal. I međusobno se pomažu. Oni stariji brinu o mlađima. Tako i desetogodišnja Dunja Perić zna kako će nahraniti najmlađeg brata koji ima samo šest meseci.
– Čim se probudi voli da popije mleko. Kada se isprlja, ja ga presvučem i namažem kremom.
Mašta o lutkama
Dunja Perić, kao i svaka devojčica njenog uzrasta i ona mašta o svom kutku, maloj sobi sa velikim ogledalom i ormanom prepunom šarenih haljina, lepih kremica, šarenih mašnica i ukrasnih šnalica.
– Neki put sanjam da svako od nas ima svoju sobu – kaže stidljivo.
Siromaštvo
Nekada mesto u kome se kovao srpski dinar i iskopavalo zlato, Novo Brdo je danas jedna od najsiromašnijih opština na Kosovu i Metohiji. Prema poslednjim podacima, obroke Narodne kuhinje koristi više od 2.000 ljudi.
Teritorijalno najveća srpska opština na KiM, u selima i zaseocima Novog Brda sve je manje mladih, a Goran i Silvana sa petoro dece su retki primeri želje i namere da ostanu i žive u ovom kraju.
