Nemaština i usamljenost dodatno otežavaju svakodnevicu bolesne penzionerke Rade Simić iz Šapca. Već nekoliko godina, čitaoci “Vesti” su uz ovu nesrećnu ženu. Ipak, donacije su u jednom trenutku utihnule, a Rada se našla na teškim mukama. Krajem prošle godine pisali smo o kritičnoj situaciji u kojoj se našla. Tada nam je iskreno rekla da ima dana kad pomišlja na najgore jer više ne zna kako da se izbori s problemima koji su je pritisli. Ipak, Nova godina donela je i neke malo lepše dane za ovu nesrećnu ženu.
Nakon posete bračnog para Ilić iz Ciriha uoči praznika, sada je stigla i donacija u vrednosti od 100 dolara koje je za Radu poslao Slobodan Nedeljković iz Australije. Kad smo joj javili da smo na njen račun uplatili ovaj vredan dar, Rada nije mogla da progovori od suza.
– Veoma ste me usrećili ovim vestima. Toliko mi je krajem godine bilo teško, a onda su došli Ilići i uneli malo radosti u moj život. Sada je stigao i ovaj novac iz Australije. Nemam reči. Kao sam Bog da me je pogledao. Ne mogu vam opisati koliko mi mnogo znači ova pomoć. U veoma sam teškoj situaciji, ima dana kada sam gladna celog dana. U suzama se budim i zaspim, što od bolova, što od nemoći da pomognem samoj sebi. Hvala Slobodanu što misli na mene. Želim mu mnogo zdravlja pre svega jer je to najvažnija stvar na svetu. Posle toga mu želim da ga prati sreća i da bude okružen ljubavlju. Veliko hvala – rekla je Rada.
Ona je pobedila karcinom bešike koji se vraćao nekoliko puta, ali je ostavio teške posledice po njeno zdravlje. Bori se bolovima, stomom na stomaku, kičmom, vidom, visokim šećerom… Nedavno je povredila nogu, što joj je dodatno otežalo situaciju.
– Gips na celoj nozi mi je onemogućio kretanje. Da nije bilo divnih ljudi koji su mi pomogli i platili negovateljicu da mi pomogne, mene sad verovatno ne bi ni bilo. Do neba sam zahvalna divnim čitaocima “Vesti” koji mi već godinama pomažu i uvek su tu kada je najteže. A to nije samo materijalna pomoć, već podrška koju dobijam, topla reč koja leči dušu i daje mi nadu u bolje sutra. Tri života ne bi bila dovoljna da se svima zahvalim – poručila je Rada.
Kako kaže, iako je sama, dobri ljudi su učinili da se ipak ne oseća usamljeno.
– Kad god mi je bilo teško i mislila sam da izlaza nema, neko bi mi zdušno pomogao. Verujem da samo zbog toga i jesam u životu, budući da sudbina nije bila darežljiva kad je ceo moj život u pitanju – iskreno će Rada Simić.
Život sa 20 evra
Rada živi sama u socijalnom stanu. Kada se od skromne penzije koja iznosi 110 evra oduzme rata za dug za struju, kao i dug za nedozvoljeni minus njenog pokojnog oca, Radi ostane 20 evra mesečno. Tim novcem ne može sebi da priušti ni hranu, ni lekove. Donedavno je dobijala jedan obrok dnevno iz narodne kuhinje, ali je to ukinuto, što je dodatno otežalo Radino funkcionisanje.
