Posle čitanja poslanice srpskog patrijarha Irineja (čitao bariton Norveške opere Stevica Krajinović), parohijani su obavešteni da se privode kraju radovi na adaptaciji Srpskog duhovnog centra na Frogneru. Redovna bogosluženja počeće već ovog proleća.
Paroh je potom morao da blago ukori vernike i pouči ih da mora vladati tišina dok traje božja služba, čime se poštuju i pojci. Mnogi naši ljudi se sreću u hramu samo o Uskrsu, a onda sebi daju oduška i zažele se zemljačkog razgovora. Posle upozorenja 26-godišnjeg paroha, usledio je tajac u kojem je pojanje uzvisilo praznovanje.
Dok su svi prisutni slavili, naradio se deda Sekula. Najstariji parohijan u crkvi zavodio je red među mnoštvom sveća koje su dogorevale.
– Toliko se okupljalo Srba za Uskrs u mom Donjem Vakufu, u kojem nas je nekad bilo više nego muslimana, da ih nije moglo stati ni u pet crkava. Slavilo se nekako bolje – kazuje nam Sekula Topić (78), koji živi u Oslu sa suprugom Rajkom (78), daleko od sinova Mladenka i Ljubomira koji su u Banjaluci.
Praznik najveće radosti među hrišćanima je često i tugovanka za zavičajem. Čuje se i kad se ćuti, videlo se to na licima u crkvi u Oslu.
