Nažalost, ne možemo da ispunimo ovu molbu – mi ne dajemo ni uputstva za istraživanje porekla, ni bibliografske podatke i druge izvore, kao što ne dajemo mišljenje ili "ekspertizu".
Čitaoci od nas mogu dobiti odgovor o poreklu svoje porodice na osnovu podataka koje nam pruže, uključujući neku legendu ili predanje.
B E S P L A T N O
Istražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com.
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju. Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Možemo, dakle, g. Radosavljeviću, da kažemo o poreklu vaših predaka iz Pauna, nezavisno od rezultata vaših istraživanja. Radosavljevići su u valjevskoj Tamnavi zabeleženi u Slatini, Trliću i Paljusima. Oni u Slatini su se doselili u drugoj polovini 18. veka iz Oglađenovca u Podgorini, dok su oni u Trliću iz Gornje Bukovice u Podgorini, doseljeni u isto vreme kad i dalji rođaci u Slatini.
I jedni i drugi slave Nikoljdan, s tim što su slatinski Radosavljevići "ušli" u Odobašiće i slave i Sv. Alimpija Stolpnika. Oni u Paljusima su doseljeni posle 1827. godine i slave Sv. Ignjatija. Znamenit Radosavljević bio je Rade iz Goločela, saradnik prote Mateje Nenadovića u Prvom srpskom ustanku i kapetan u vreme Obrenovića.
Za Radosavljeviće u kolubarskom selu Paunima, naš izvor kaže da su poreklom od nekog Ćuze, koji se prizetio u Joksimoviće, i da su od njih današnji Ćuzići i Radosavljevići sa slavom Sv. Nikola. Iz ovoga sledi da nisu Radosavljevići od Joksimovića, već od spomenutog Ćuze koji je moguće slavio i drugu slavu, a ne Sv. Nikolu, jer se prizetio. To jest, Joksimovići su ženska linija Radosavljevića.
Od Radosavljevića iz Lelića – koji su druga linija, poreklom iz Bosne, takođe sa slavom Sv. Nikola – potiče Antonije Jovanović, knez valjevske nahije od 1827. godine.
Što se tiče pretkosovskog porekla Joksimoviča, od kojih po predanju potiču i Radosavljevići, moguće je da se to zasniva na pogrešnom tumačenju Radoslavljevog belega na najvišoj tački Vlašića u Osladiću.
Legenda kaže da su ga podigle sestre mađarskog vlastelina iz Srema koji je nesrećno pao s konja. Smatra se da je taj knez živeo u doba kneza Lazara, ali nigde nije zabeleženo da su Radosavljevići – pogotovo što on nije živeo u tom kraju – njegovi potomci.
