Ovaj 32-godišnji doktor elektrotehničkih nauka iz Novog Sada, desetogodišnjicu svoga života i rada u Americi ovako sumira: rukovodilac je inženjerskih projekata u svetski poznatoj kompaniji "Powerwave Technologies" (najveća globalna kompanija za izgradnju infrastrukture bežičnih telekomunikacionih mreža sa sedištem u Santa Ani u Kaliforniji, čiji se proizvodi koriste i od strane tri operatera mobilne telefonije u Srbiji), uživa u kalifornijskoj klimi, a za vreme zvaničnih božićnih praznika u Americi, tri nedelje drži blok nastavu u Novom Sadu, kao docent na Fakultetu tehničkih nauka, odakle je i potekao.
– Za mladog čoveka najvažnije je da što pre iskristališe kuda želi da ide i kako da to postigne. Ja nisam imao nikog da mi odgovori na neka pitanja koja su me mučila, sam sam krenuo još sa treće godine fakulteta 1998. godine na dve nedelje u Atinu na neki seminar. Zatim sa četvrte godine studija, te 1999. godine otišao sam na tri meseca u Pasadenu, na letnji program.
PRIMER MLADIH LIDERANebojša Petrovački je održao veoma inspirativan govor na Konferenciji mladih lidera iz dijaspore, održanoj nedavno u Torontu.
Ono što on svojim primerom poručuje, a što i sam ističe, jeste da mladi ljudi treba da nalaze zadovoljstvo u unapređenju sebe i svoje zemlje. – Ali prvo moramo da radimo na sebi, jer bez toga ne možemo pomoći ni zajednici, ni zemlji iz koje smo potekli. |
Kada sam diplomirao 2000. godine u Novom Sadu, otišao sam za Santa Barbaru, gde sam na kalifornijskom univerzitetu magistrirao.
U Americi sam završio kompletan program doktorskih studija i većinu naučnih istraživanja za svoju doktorsku disertaciju, a doktorirao sam u Novom Sadu krajem decembra 2008. godine.
Da se razumemo, doktorske studije su teške, nema tu ništa glamurozno, stresan je to period, stalne su provere znanja, ali veliki je uspeh kada se to sve završi.
Po rečima našeg sagovornika, Amerika je prava zemlja za ostvarivanje vlastitih snova.
– Svi su došli odnekud i niko se ne zamara time ko ste i odakle ste. Možete uspeti, a da ne znate nikoga.
Ali u osnovi svega leži veliki rad, morate da budete vredni i fokusirani i da mukotrpno radite. Zapravo, ključ uspeha je voleti ono što radite i biti usredsređen na svoj posao.
Rado se i često Nebojša Petrovački vraća u Novi Sad. Kao docent pomaže u nastavi i mentorstvu studenata završne godine elektrotehnike. Smatra da su "naši akademski programi zastareli, preopširni i sa malo praktičnih znanja. Ipak, kada se naši studenti odluče na usavršavanje u inostranstvu, obično su vrlo uspešni".
U Novom Sadu su i oni koje naš sagovornik najviše voli: sestrići Ana i Mihailo, roditelji Ljiljana i Dušan, profesori na Novosadskom univerzitetu i sestra Bojana, magistar medicinskih nauka.
Za rodni grad i Srbiju veže ga još jedna spona. Nebojša je, naime, jako angažovan u sportskoj agenciji "LZ Sport" koja se bavi pronalaženjem sportskih stipendija na američkim fakultetima za talentovane svršene srednjoškolce iz Srbije. Njegova specijalnost su košarka i tenis, a u ovom sportskom menadžmentu zaista uživa.
– Našoj mladosti daje se prilika da dobiju velike stipendije, nekada je to i preko 30.000 godišnje u zamenu da budu dobri u sportu kojim se bave. Usput nauče jezik, vide sveta, osete šta znači studirati u inostranstvu. Do sada sam smestio 40 naših studenata i mogu reći da su to ozbiljna i pametna deca koja završe fakultete i budu dobri sportisti.
Pri selekciji, najvažnije mi je da vidim tu iskru u oku kod te dece, zapravo, naučio sam da prepoznam hoće li uspeti ili ne, to jest da li mogu da se sami probiju. Jer studirati i baviti se na taj način sportom nije nimalo lako. Zato kažem da ovi naši "američki" đaci brzo sazriju i čini mi se da su zreliji nego njihovi vršnjaci u Srbiji.
Po njegovim saznanjima, oko 20 posto "američkih" studenata vrati se u Srbiju, polovina ostane u Americi, a preostalih 30 odsto nađe angažman u evropskim klubovima.
– Možda bi se više njih vraćalo u Srbiju, ali postoji problem nostrifikacije američkih diploma kod nas i zato mnogi odustaju od povratka.
On sam nikada nije odustao od povratka u Srbiju.
– Postoji mogućnost za mene da se vratim. Naravno, da razmišljam o tome, ali još nije vreme. Želim prvo još da radim i učim u Americi.
PROPUŠTEN VOZ ZA SARADNjUNaš sagovornik priča i o tome kako je njegova kompanija probala da opremi nekoliko zgrada u Beogradu, ali to nije urađeno jer se isprečila neodgovarajuća poreska struktura i previše birokratskih zavrzlama. Regionalno sedište "Powerwave Technologies" sada je u Grčkoj i sarađuju sa "Telenorom" i "VipMobile"-om, ali od toga država Srbija nema nikakve koristi.
Dok je Srbija bila u opciji za saradnju, on je intervjuisao naše ljude za posao i ono što mu je ostalo u sećanju jeste da su svi pitali kolika će im biti plata i koliko odmora će imati, a niko nije pokazao zanimanje za posao koji će da radi. – Takav pristup mora da se menja – smatra naš sagovornik – jer nigde u svetu sa takvim ophođenjem ne možete dobiti posao. |
