Osim toga, Šutanovac je Tadićev naslednik na mestu ministra vojske, pa je to valjda neki kontinuitet. Kako onda Tadiću da poverujem kada su on i Šutanovac reformisali vojsku po NATO merilima? Veličina vojske već je odgovarajuća, na nivou jednog korpusa, što nije dovoljno za naše potrebe, ali jeste za ispunjenje savezničkih obaveza u Iraku ili Avganistanu.
Amerikanci mogu da drže profesionalnu vojsku jer imaju 300 miliona stanovnika, pa im 0,7 odsto u vojsci ne predstavlja teret, kao ni Rusima milion i kusur, koliko su predvideli planovima reforme.
Više i ne može da se drži na plati, što se zna još od Fridriha Velikog kada je finansijski upropastio Prusku sa četiri odsto stanovništva u vojsci.
Današnje supersile zato imaju rezervni sastav, u SAD poznat kao Nacionalna garda. Sećamo se da su iz te strukture dovodili vojsku da pomogne
profesionalcima za ozbiljne ratove, kao recimo u Iraku.
Ideja o nadmoći profesionalnog vojnika dovedena je do razmera mita, što talibanske fele dokazuju svakodnevno, a o Izraelcima da ne govorimo. Preklane su to pokazali i Rusi kada su u kavkaski rat poslali 16.000 ljudi, od toga 80 odsto redova.
U velikoj meri to je bio rat dve armije sovjetskog modela, ali u kom su moskaljski regruti veselo za nekoliko dana razjurili profesionalne brigade koje su obučavali Amerikanci jer su im masovnu služili u Iraku. Kad su Rusi na kraju otišli iz jedne od baza "profesionalaca", ostavili su im na zidu grafit: "Drugovi Gruzini, naučite se vojničkom poslu, doći ćemo da proverimo."
Srbija svakako nije za poređenje sa supersilama. Upravo zato neko mora da nam odgovori da li nam je neophodna obuka svog vojno sposobnog stanovništva, što ne mora da bude klasično služenje vojnog roka.
Bilo je priča da ćemo, osim profesionalnog, da imamo i rezervni sastav od 100.000 ljudi pod ugovorom, samo niko nije objasnio odakle, kojim novcem će da se regrutuju i na koji način će se obezbediti starešinski kadar za njih ako ukinemo desetarske kurseve i škole rezervnih oficira. Tim pre što je urušavanjem regrutnog sistema poslednjih 10 godina stvaran škartovski mentalitet naroda u zamenu za glas više.
Naravno da ni to nije dovoljno da se Srbija čuva od velikih, ali zašto da skidamo gaće i pred gorima od nas? Predsednik stalno ponavlja da Srbija više neće da ratuje, daleko bilo, ali odgovor na to pitanje ne zavisi samo od njega. Što Srbija bude više opasna po Prištinu, to će Kosovo biti bliže prisajedinjenju Albaniji.
A posle toga, na redu su Bujanovac i Preševo. Sve da su i Srbi i Albanci za NATO, Amerikanci su već pokazali ko im je miliji. I Makedonci su se uzdali u NATO, pa znamo šta je bilo, uzeše im Šiptari pola zemlje. Osim toga, ako uđemo u NATO koji nam je okupirao Kosovo, Rusi će nas automatski pustiti niz vodu, sve sa svetom srpskom zemljom.
Kada je general Zdravko Ponoš, zagovornik profesionalizacije vojske i ulaska u NATO, najuren s mesta načelnika Generalštaba, ostao je nedorečen o tome zašto se sukobio sa Šutanovcem. Tako ne znamo šta ne valja u reformi vojske. U svakom slučaju, više mu verujem kao oficiru, nego Šutanovcu o kome ne znam ni da li je bio makar požarni u kasarnskom toaletu.
