Beč i Beograd najčvršće spajaju – nikad dovoljno opevan – Dunav i ljudi koji fascinirani ovim gradovima pronose lepe reči. Martina Koja, po zanimanju je profesor jezika, supruga je austrijskog diplomate u Beogradu, ali i neformalni ambasador Srbije u svom rodnom Beču.
Nedavno je sve iznenadila prošetavši na jednom austrijskom prijemu haljinu srpske kreatorke Dragane Ognjenović. Gostima u svojoj rezidenciji umesto svetski čuvenih "mocart" kuglica nudi novosadske čokoladice, za koje tvrdi da su podjednako sjajne. Svoje prijatelje iz Austrije uvek prvo vodi na Kalemegdan, koji je po njenom mišljenju najlepši deo srpske prestonice.
– Ovo je izuzetna zemlja – kaže gospođa Koja. – Potpuno sam oduševljena velikodušnim ljudima otvorenog uma. Od kada sam se udala za diplomatu, trudila sam da povezujem zemlje i ljude, ali ovde je to drugačije i jedinstveno. Veoma mi je važno da ostvarim dobre veze u umetnosti, modi i muzici.
Učim srpski
– Kad sam došla u Srbiju, bilo je prvi put da nisam znala jezik države u koju se selimo. S obzirom na to da sam profesor jezika, imala sam dodatnu potrebu da naučim ovaj jezik, tako da posle godinu dana već za ručkom i progovorim srpski. Takođe, za moje kolege Austrijance u rezidenciji organizujem časove srpskog. Kad već dolaze na kafu, malo i da nauče – kaže Martina Koja. |
Ova Austrijanka pre Beograda je obišla države koje se nazivaju kolevkama evropske kulture i umetnosti, ali je odlučna u tome da i Srbija ima šta da ponudi.
– Ima toliko divnih stvari za koje niko van Srbije ne zna. Počev od Beograda koji ima fantastičnu poziciju na Dunavu. Zatim, malo je upoznatih sa tradicijom i srpskom slavom, oduševljena sam čvrstinom porodičnih veza, a samo ovde sam doživela neverovatno gostoprimstvo. Manastiri u Srbiji ostavljaju bez daha. Kaluđerice sa kojima sam razgovarala su veoma inteligentne, a njihove reči nekako izlaze iz samog srca. To je zaista uživanje. Volim da putujem i bilo mi je jako lepo tokom posete Prijepolju i Mokroj gori – kaže Martina Koja.
Kada je austrijska ambasada u Beogradu organizovala proslavu svog nacionalnog praznika, ova dama je nosila tradicionalnu austrijsku nošnju. Na srpskim prijemima to nije slučaj.
– To smatram normalnim. Naravno, ne nosim te haljine u centru Beča, ali u ovakvim prilikama moje ćerke i ja oblačimo nošnju. Ne vidim zašto ne bi Srbi nosili svoje nošnje. Zaista su sjajne. U Etnografskom muzeju sam imala priliku da vidim izložbu zabuna. Ti divni, dugi, prsluci su mi se toliko dopali da bih veoma volela da imam jedan takav i rado bih ga nosila – dodaje ona.
Nedostaju mi muzeji
Martina Koja ipak priznaje da joj u Beogradu nešto nedostaje. |
Zahvaljujući Martini Koja, beogradska publika će uskoro imati priliku da vidi radove svetski poznatog umetnika u izradi nakita – Florijana Vagnera, a zatim i radove vanserijske umetnice, poreklom iz ugledne srpske porodice, koja je tek nedavno prvi put posetila Beograd – Đine Šenk Roš.
– Za nekoliko dana Florijan Vagner će se predstaviti svojim nakitom. Kao što vidite ovo su jedinstveni komandi. Takođe, ima zanimljivu biografiju – studirao je u Berlinu, živeo u Južnoj Africi. Đina je sjajna. Ona će se prvi put predstaviti Beogradu 2. marta u Palati Italija – kaže Martina Koja.
Ova energična i uvek nasmejana dama kaže da je izuzetno srećna što ima još tri godine na raspolaganju da se upoznaje sa Srbijom. Veruje da će za to vreme uspeti da doda još koji kamen na most koji neraskidivo vekovima spaja dva fascinantna grada.
