Vozači iz Sri Lanke, njih tridesetak, sešće za volan gradskih autobusa čim prođu obuku za vožnju srpskom prestonicom. Oni treba da popune mesta upražnjena odlaskom domaćih vozača koji su u potrazi za boljom zaradom krenuli put zemalja EU.
Srbiju nisu zaobišle migracije radne snage koje su u poslednjoj deceniji planetarni trend, pa dok u inostranstvo odlaze naši radnici i zanatlije svih profila, sa istoka stižu ne samo vozači, već i građevinci, kuvari i ostali iz ugostiteljske branše…
Svetski problem
Udruženje poslodavaca Srbije, godinama ukazuje na nedostatak radne snage, kaže za “Vesti” počasni predsednik Udruženja Nebojša Atanacković, i dodaje da je taj problem sve prisutniji, a da situaciju usložnjava nedostatak obrazovanja kadrova za neka zanimanja.
– Nedostatak radne snage nije samo naš problem, već svetski. Naši radnici imaju veće zarade u zemljama Zapadne Evrope koja im sada daje i više mogućnosti za ulazak i rad, jer im nedostaju radnici, pa i to što imamo kadrova, oni odoše. Sa druge strane dolaze stranci koji u Srbiji mogu da zarade više nego u svojoj zemlji – pojašnjava sagovornik “Vesti” koji ukazuje da će se taj trend nastaviti.
Poslodavci, prema rečima Atanackovića podržavaju dolazak stranaca na rad u Srbiju.
– Za vlasnike naših kompanija je važno da njihova firma nastavi rad. Svejedno im je koje su nacionalnosti radnici ako dobro obavljaju posao – pojašnjava Atanacković.
Aleksandra Đurišić, menadžer Udruženja auto-servisera Srbije, kaže za “Vesti” da Srbiji nedostaje skoro 100.000 radnika i majstora svih profila. Ona objašnjava da se Udruženje bori sa mnogobrojnim problemima ove branše, a najveći su nedostatak kvalifikovanih zanatlija i školski sistem za servisiranje vozila koji sporo odgovara na novitete u auto-industriji.
– Iz škole izlaze deca koja ne prođu dobar trenažni proces, a inače je i slabo interesovanje među mladima za bavljenje zanatima. Zato smo ove godine prvi put sa Zajednicom mašinskih udruženja pokrenuli kampanju promocije među osnovcima. Obilazili smo škole, govorili o zanatu, objašnjavali da nije loše plaćen, da servisiranje vozila nije tako prljav posao kao što se misli, da su u 21. veku dijagnostike modernizovane, da nema više kanala po servisima, ali i da nije sramota baviti se zanatom – priča ona.
Dobra zarada
Neretko se, dodaje Đurišićeva, susreću sa decom koju zanimaju mehanika, elektrika i elektronika i voleli bi da rade na automobilima, ali roditelji sugerišu da se ne bave ovim poslom. Zato su iz Udruženja apelovali i na njih.
– Mnogo je ljudi otišlo na rad u inostranstvo, a veliki hendikep je i što 60 odsto auto-servisera radi nelegalno. To je uticalo na ostale, posebno u malim sredinama, jer su se priklanjali u formiranju cena onima koji rade na crno. Došlo do toga da ni njihovi radnici nisu plaćeni kako treba, pa su odlazili. Sada ozbiljni auto-serviseri zarade i više od 1.000 evra mesečno. Mnogi rade na procenat, pa u većim sredinama dele zaradu pola-pola sa vlasnikom. To je odličan novac, jer zarade i više nego bankari – ukazuje Aleksandra Đurišić.
Prema proceni Građevinske komore, srpskim gradilištima nedostaje čak 60.000 radnika, a manjak se nadoknađuje uvozom radne snage. Uz radnike sa dalekih destinacija, poput Indijaca i Pakistanaca, u Srbiju dolaze građevinci iz Turske, ali i regiona: BiH, Makedonije i Albanije.
Nedostaje 12.000 vozača
Oglasi su puni ponude za posao vozača C i D kategorije, za kamion i autobus, mada se neretko nađe i za B kategoriju, najčešće za dostavljače. Srpski vozači, inače, odlaze u Sloveniju, Austriju, Nemačku i druge zemlje, pa, na primer, u Beogradu privatnim prevoznicima nedostaje više od 100 šofera, a Gradskom saobraćajnom preduzeću 200. Da ukupno nedostaje 12.000 vozača, čulo se nedavno od Gorana Aleksića, generalnog direktora Udruženja drumskog saobraćaja Srbija transport, koji je naveo podatak da su deficitarniji vozači autobusa od kamiondžija.
Više od 20.000 došljaka
Nacionalna služba je ove godine odobrila 28.000 dozvola za rad, ili četvorostruko više u odnosu na period od pre pet godina. Koliko iz godine u godinu raste potražnja govori podatak iz 2021. kada su izdate 23.662 dozvole za rad strancima, ili duplo više nego godinu ranije. Statistika kaže da je najviše “došljaka” među državljanima Kine, Turske, Rusije, Indije i Ukrajine.
Kuvari sa drugih kontinenata
Ponuda za posao kuvara, pomoćnika kuvara, pomoćnog radnika u kuhinji, pica majstora i roštiljdžija na sajtovima za zapošljavanje ima napretek. Kuvarima se nudi plata od 100.000 dinara u Srbiji, a dva do tri puta više u inostranstvu. Deficit je, kažu ugostitelji, i sa konobarima koji se u sezoni masovno sele na Jadran, u Hrvatsku i Crnu Goru, pa u Srbiji sve češće ove poslove rade Indijci, Pakistanci, Egipćani i Kubanci.
