U svim privrednim granama smanjen je broj radnika, dok je produktivnost negde povećana, a u mnogim granama i smanjena.
Broj zaposlenih najviše je opao u oblasti prerađivačke industrije za 10,7 odsto, ali je tu opala i produktivnost za 2,6 odsto, dok je produktvinost najviše povećana u vađenju rude i kamena za 14,8 odsto, a broj zaposlenih tu je smanjen za 4,6 odsto.
Od industrijskih grana, broj zaposlenih najviše je smanjen u proizvodnji kancelarijskih i računskih mašina za 43 odsto, a tu je istovremeno i produktivnost najviše povećana za 48,4 odsto.
U velikom broju industrijskih grana produktivnost je znatno pogoršana, a najviše u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme za čak 86 odsto, pri čemu je broj zaposlenih smanjen za 12 odsto.
U prvih osam meseci ove godine ukupan broj zaposlenih u industriji bio je manji za 10 odsto nego u istom periodlu lane, ali je i produktivnost bila manja za 7,4 odsto. Najviše je smanjen broj radnika u prizvodnji kancelarisjkih mašina za 41 odsto, gde je produktivnsot porasla za 56,8 odsto, dok je u vađenju sirove nafte i gasa broj zaposlenih ostao na istom nivou.
U osmomesečnom periodu produktivnost je najviše opala u proizvodnji motornih vozila i prikolica za 45 odsto.
