Tokom informativne večeri čija je tema bila "Radničke borbe u Srbiji – u potrazi za alternativom svetskom projektu neoliberalizma", oni su izneli detalje svoje borbe za prava zaposlenih na primeru tog tekstilnog kombinata.
Bulatović je podsetio da su radnici kombinata "Raška" sa prvim protestima počeli još 2001. godine kada su stupili u višednevni štrajk glađu, koji je, kako je rekao, doprineo da se tada ispune njihovi zahtevi.
Međutim, sledeći sledeći štrajk glađu 2008. godine je prošao bez uspeha. Pošto su ih vlasti i mediji ignorisali, radnici koji su pristupili "Udruženju tekstilnih radnika Novog Pazara, Sjenice i Tutina", odlučili su se na radikalnije mere, dodao je on.
Bulatović je objasnio da je tada odlučeno, da bi se privukla pažnja javnosti, da se izvrši neka radikalna akcija. Tokom štrajka on je čuo da je Senada Rebronja odlučila da sebi odseče prst u znak protesta protiv neuspele privatizacije zbog koje su mnogi ljudi ostali bez radnih mesta. Tada je odlučio da, umesto Senade, on bude taj koji će sebi odseći prst.
Bulatović je istakao da ta akcija nije imala za cilj da on sebe promoviše, već samo u pridobijanju pažnje domaće i svetske javnosti za probleme u ovom kombinatu.
"Reakcija javnosti, i podrška koju smo dobili, dala nam je snage da direktno sa vlastima pregovaramo. Sada predstoji privatizacija za koju se nadamo da će se uspešno okončati", objasnio je on.
Rebronja je istakla da je gubitak radnog mesta za samohrane majke, kakva je ona, težak udarac, zbog kojeg je odlučna da se bori.
"Ne bude li ova privatizacija uspešna učiniću ono što sam namerila ranije", poručila je ona ukazujući da je i dalje spremna na radikalne akcije.
