Mora se pažljivo komunicirati s ljudima. Pregrubo je današnje doba i izuzetno stresno, izgubi se dragoceno vreme ako ljudi nisu pažljivi jedni prema drugima. Naročito je teško u Srbiji nekada tako romantičnoj radničkoj klasi. Obespravljeni i razjedinjeni, s izborom između kafane, kladionice i nezahvalne dece, oni provode svoje dane depresivni, pokušavajući da makar deo svojih prava ostvare. Zato pisati o njima ne bi smelo biti ostavljeno nepismenim novinarima koji i dodatno mogu uvrediti. Razlog za naš bes je rečenica kojom počinje tekst na portalu Blica, pisanije o mukama radnika Fabrike vagona u Kraljevu, nevoljama za koje nikoga nije briga u prosperitetnoj zemlji kao što je Srbija. Tamo doslovno piše: "Radnici fabrike vagona u Kraljevu počeli su da daju otkaze kako bi mogli da se leče, a zdravstveno osiguranje nalaze kod članova porodice." Molimo pisce da ne ponižavaju radnike više. Kao da nije dovoljno što moraju davati otkaze ne bi li se lečili, trapavi novinar je napisao da "zdravstveno osiguranje nalaze kod članova porodice", kao da članovi porodica imaju osiguravajuće firme pa nesrećnici plaćaju rodbini za uslugu. Inače, osiguranje se u našem jeziku ne "nalazi" nego se "dobija" ili "stiče" samostalno ili preko nekoga. Dakle, ti ljudi čije suze ni Bog ni država ne čuju, kao što je mašinski inženjer koji je dao otkaz kad je dobio rak da bi se lečio "preko" ženinog zdravstvenog osiguranja, oni svoje osiguranje ne nalaze nego su ga stekli tako što su radili marljivo decenijama i deo svojih plata uplaćivali u kasu za osiguranje koju je neki službenik opljačkao. Ovakve stvari su važne jer je, uprkos svemu, bitno naglasiti da su ti ljudi ostali bez nečega što su zaradili i stekli svojim radom. Važno je zapamtiti da ako ne budemo vodili računa sami o sebi i svojim bližnjima, ni država ni investitori to neće uraditi za nas.
