Niske plate, dugo radno vreme i nesigurnost posla su neki od problema koji teraju radnike sa Kosova u evropske zemlje, kažu predstavnici Sindikata radnika privatnog sektora.
Ovi problemi zaposlenih su identifikovani uglavnom u privatnom sektoru na Kosovu, koji je najveći poslodavac, sa više od 220.000 zaposlenih.
U javnom sektoru, gde je zaposleno više od 80.000 ljudi, procenjuje se da su uslovi rada bolji i sa većim zaradama nego u privatnom sektoru.
Prosečna bruto plata u javnom sektoru je oko 620 evra, dok je u privatnom oko 380 evra.
– Radnici u privatnom sektoru razočarani su uslovima rada koji im se nude na Kosovu. Uslovi rada u privatnom sektoru godinama su na najnižem nivou. To je mnoge od njih nateralo da napuste Kosovo – kaže predsednik Sindikata radnika u privatnom sektoru Jusuf Azemi.
Kosovska omladina opredeljena za Nemačku
Ekipa Radija Slobodna Evropa je tokom razgovora sa nekim mladim ljudima, koji su čekali zahtev za radnu vizu u ambasadi Nemačke u Prištini, istakla da su upravo loši uslovi rada naveli da odu.
Erijon Šalja iz Istoka (19), bio je jedan od onih koji je nameravao da ode sa Kosova u Nemačku, zbog niske plate koju je primao u privatnoj firmi, gde je radio kao automehaničar.
– Za više od osam sati rada bio sam plaćen 15 evra, tamo, u Nemačkoj ću biti plaćen 17 evra po satu – rekao je Šalja.
Dok Šalja kaže da odlazi za bolju platu, drugi mladić koji je želeo da ostane anoniman kaže da su dugo radno vreme i rad bez ugovora razlozi njegovog odlaska sa Kosova.
– Radio sam od 8 do 18 časova, šest dana u nedelji u građevinskom sektoru. To je razlog zašto želim da napustim Kosovo. Za ovaj posao sam plaćen 625 evra – rekao je on.
Ambasada Nemačke u Prištini je u pisanom odgovoru upućenom Radiju Slobodna Evropa saopštila da u roku od godinu dana izdaje 5.500 radnih viza za građana Kosova. Prema podacima nemačke ambasade, u decembru 2021. godine ova ambasada je primila 56.639 zahteva, dok je u januaru ove godine bilo ukupno 48.962 zahteva.
Loši uslovi rada u privatnom sektoru, prema rečima predsednika Privredne komore Kosova Skendera Krasnićija, nisu samo krivica poslodavca, već i Vlade Kosova.
– Zdravstveno i životno osiguranje je odgovornost države, a ne poslovanja. Ovi i drugi izazivaju opšte nezadovoljstvo radnika, bez obzira na plate. Takođe, radnik nema sigurnost države kada ostane nezaposlen. Sve to stvara nesigurnost kod radnika i tera građanina da odlazi jer nema ni finansijsku sigurnost – kaže Krasnići.
U 2021. godini stopa nezaposlenosti na Kosovu bila je oko 26 odsto. U odnosu na prethodnu godinu ostvaren je rast od 0,8 odsto. Stopa nezaposlenosti mladih iznosi 48,6 odsto, prema podacima Kosovske agencije za statistiku.
